Prekrasno zlato je od pamtiveka intrigiralo i privlačilo čoveka. O zlatu i njegovoj lepoti, prokletstvu i čaroliji ispredane su brojne priče i izatkane legende; priče klasične starine, poput onih o zlatnom runu ili kralju Midi, izreke koje govore o zaslepljujućoj privlačnosti zlata, njegovoj dragocenosti i prokletstvu, a zlato je prisutno kao motiv u nebrojenim pripovestima i kulturama. Sve to svedoči o neodoljivoj moći i magnetski privlačnoj auri zlata.
Ono je i sam naziv dobilo iz korena latinskog pojma aurum, koji se odnosi na ono što zrači ili sija, Au. Zlato se u hemijskom sistemu elemenata nalazi na sedamdeset devetom mestu, grupisano zajedno sa svojom plemenitom sabraćom.
Osim što je čest predmet priče, zlato ima široku primenu u modernom društvu. Ne samo da se koristi za izradu nakita, što jeste jedna od njegovih primarnih upotrebnih vrednosti, već ima i značajno mesto u elektronici, a sve se više radi i na otkrivanju njegovih svojstava koja bi ga mogla učiniti izuzetno korisnim u oblasti medicine.
Zlato se nalazi u elektronskim aparatima, kao što su, na primer, obični mobilni telefoni. Ono ima dobru provodljivost, a veliku gustinu i izdržljivost, pa se zato koristi kao materijal za oblaganje raznih komponenti elektronskih uređaja.
Karakteristike i finoća zlata
Zlato je mineral koji se odlikuje izrazitom gustinom, odnosno specifičnom težinom. To znači da je ono i fizički teže od drugih metala; tek je nekoliko elemenata teže od zlata, ali su oni i nedvosmisleno skuplji, tako da je mala verovatnoća da dođe do zabune.
Zlato ima specifičnu težinu 19.3 grama po kubnom centimetru i visoku tačku topljenja. Ono samo po sebi ne korodira i ne menja svojstva, do čega može doći samo u ekstremnim slučajevima kada je izloženo jakim hemijskim materijama ili specifičnim uslovima, do kojih će teško doći u svakodnevnom životu.
Zlato je mekan materijal, zbog čega je izuzetno primenjivo u juvelirstvu, ali se legira sa drugim metalima. Kada se tome pridoda i njegova veličanstvenost i vredost, dobijaju se skupoceni, prekrasni i dragoceni dekorativni predmeti, pri čemu na prvom mestu mislimo na zlatni nakit.
Kao što znamo, nije sam zlatan nakit istog kvaliteta i vrednosti. Njegova vrednost velikim delom zavisi od finoće samog zlata. Ona se označava trocifrenim brojevima i izražava u karatima, a te oznake se zapravo odnose na udeo zlata u leguri od kojih je nakit napravljen.
Zlato finoće 750 i primena u juvelirstvu
Broj karata zlata u nakitu označava koliki je udeo čistog zlata u tom predmetu. Tako je najfinije zlato ono od 24 karata, za kojim sledi zlato od 22 karata, pa od 18, 14, 10 i 8 karata. Ove brojke su komplementarne sa oznakama finoće, pa tako, recimo, zlato od 22 karata nosi oznaku 916, a zlato od 24 karata oznaku 999.
U skladu sa tim, zlato finoće 750, o kome ovde govorimo, jeste osamnaestokaratno zlato. Upravo se zlato od 18 karata puno koristi za izradu nakita, pored jako puno upotrebljavanog četrnaestokaratnog zlata.
Šta ova oznaka praktično znači? Zlato od 18 karata ili zlato finoće 750 u sebi sadrži najmanje 75% čistog zlata, dok ostatak procenata čine drugi metali.
Tako je oznaka finoće zapravo oznaka čistoće zlata, iako, kada je reč o nakitu, mi uvek govorimo o čvrstom zlatu, dakle, ne bavimo se pitanjem sastava.
No, objasnićemo kako je zlato 750 ‘ukomponovano’. To je legura zlata koja sadrži pomenuti udeo samog zlata i ostatak delova metala poput bakra, paladijuma, nikla i srebra. Ovi metali služe tome da mekom zlatu daju čvrstinu koja je potrebna za izradu nakita poput, recimo, prstenja, privezaka i minđuša. Zlato finoće 750 se koristi za takav rad i nije podobno za ornamentiku; za ornamenmte se može koristiti čisto zlato.
Upotreba drugih metala u zlatu ovog kvaliteta uticaće i na samu boju zlata, što je još jedan od juvelirskih postupaka za proizvođenje najrazličitijih varijacija zlatnog nakita. Tako će mešavina srebra i zlata dati lepo belo zlato, a kada se u leguri koristi bakar, dobićemo crveno zlato. Isto važi i za zlato finoće 585, koje se kod nas najviše koristi u zlatarstvu.
Oznaka i cena zlata finoće 750
Zlatni nakit ovog kvaliteta mora nositi utisnut žig broja 750, a u nekim slučajevima ima i dodatne oznake koje sugerišu na samu manufakturu koja je proizvela nakit. Ove oznake su veoma sitne i ponekad je potrebno koristiti uveličavajuće staklo da bi se primetile, posebno ako želite da utvrdite kvalitet i vrednost antiknih zlatnih predmeta.
Vrlo često se dešava da oznake budu izlizane od dugog nošenja nakita, a one mogu da variraju od zemlje do zemlje i u zavisnosti od vremenskog perioda iz kog predmet potiče, te je uglavnom neophodno da prođu stručnu procenu. U nekim zemljama se koriste i oznake za karate, mada kod nas najviše preovlađuju oznake finoće u brojkama tipa 750.
Kada je reč o ceni zlata finoće 750, kod nas se ono može kupiti u rasponu cena od 3000 dinara pa naviše, u zavisnosti od lokacije gde se procenjuje vrednost i vrši otkup zlata. Cena zavisi i od zlatare, ali i od trenutnog stanja zlata u svetskom berzanskom sistemu. Generalno, kod nas se za izradu nakita od zlata najviše koriste zlato od 14 i 18 karata, odnosno finoće 585 i 750.
