Širom sveta, setovi venčanih prstenova (burmi) i verenički prsten, predstavljaju ljubav “do kraja života” i posvećenost jedno drugom, para koji ih nosi.
Praksa i običaj razmene prstenja ima značenje koje se menjalo tokom više hiljada godina. Čak i danas, postoje zanimljive kulturološke razlike između venčanog i vereničkog prstenja koji se razlikuju od zemlje do zemlje i od religije do religije.
U Americi na primer (ali i u mnogim drugim zapadnim zemljama), običaj je nositi burmu na domalom prstu leve ruke. Ali, u mnogim drugim zemljama, tradicija nalaže da se venčani prsten stavi na desnu ruku.
Zašto postoje ovakve razlike? Koji delovi sveta se odlučuju za jednu, a koji za drugu ruku? Hajde da probamo da napravimo pregled istorije i konteksta tradicije venčanih prstenova.
Kratka istorija venčanih prstenova
Veruje se da prve burme datiraju iz drevnog Egipta, kada su ljudi vezivali travu i trsku u obliku krugova koji su simbolizirali večnost i potpunost. Egipćani su nosili svoje prstenje na domalom prstu leve ruke, verujući da vena iz tog prsta vodi direktno do srca. Rimljani su ovu venu zvali vena amoris ili vena ljubavi.
Kako je vreme prolazilo, materijali koji su korišćeni za izradu burmi su evoluirali, tako da su uključivali kost, kožu i na kraju metale kao što je gvožđe, srebro i zlato (dragulji i dijamanti su došli nešto kasnije).
Do nedavno je bilo manje uobičajeno da muškarci nose burmu. Drugi svetski rat označava značajan pomak u ovoj praksi za neke zapadne zemlje; mnogi oženjeni muškarci koji su bili daleko od kuće, odlučili su se da nose burme kao podsećanje na svoje supruge i porodice.
Kako to izgleda na različitim stranama sveta?
Danas, kada putujete u inostranstvo ili upoznajete ljude iz različitih zemalja, primetićete burme i na levoj i na desnoj ruci.
Na levoj ruci
Parovi nose burme na levoj ruci u mnogim zapadnim zemljama, poput Severne Amerike, Južne Amerike i zapadnih evropskih zemalja uključujući Veliku Britaniju, Italiju, Francusku i Sloveniju.
U SAD-u, žene (i neki muškarci) nose i verenički prsten i burme na levom domalom prstu. U azijskim zemljama, ljudi takođe uglavnom nose burme na levoj ruci.
Na desnoj ruci
Tradicionalni indijski običaj je da nose burmu na desnoj ruci, jer se leva ruka smatra nečistom. Međutim, moderni Indijci mogu nositi burmu i na levoj ruci kako bi se prilagodili običajima zapadnih zemalja kao što su SAD, na primer.
U mnogim zemljama severne i istočne Evrope, uključujući i Dansku, Norvešku, Rusiju, Poljsku i Bugarsku, burme se češće nose na domalom prstu desne ruke. U Portugalu, Španiji i Grčkoj, desna ruka je takođe uobičajena.
Kombinacija
U Brazilu, verenik i verenica nose obično prstenje kao vereničko prstenje na njihovoj desnoj ruci, a nakon izgovaranja zaveta, oni razmenjuju prstenje i stavljaju ih na levu ruku. Parovi u Nemačkoj i Holandiji obično rade obrnuto: vereničko prstenje nose na levoj ruci, a burme na desnoj.
U jevrejskoj tradiciji, mladoženja stavlja prsten na mladin kažiprst jer je to najistaknutiji prst. Danas, nevesta obično pomera burmu na domali prst nakon ceremonije.
Za većinu parova, tri glavna prstena koja se nose su verenički prsten, ženska burma i muška burma. Moderni parovi se odlučuju da kupe sva tri prstena kao takozvani set da bi uštedeli i vreme i novac. Zato je u ponudi po juvelirnicama (na zapadu, uglavnom) upravo popularan ovakav set od tri prstena.
Veridbe i venčanja su važni životni događaji koji su milenijumima utkani u tradiciju i etikeciju. Jedna takva tradicija se odnosi na pravilno postavljanje i nošenje vereničkog prstenja i burmi. Na zapadu je uobičajeno da neveste dobijaju dva prstena. Verenički prsten pre venčanja, a burmu tokom ceremonije. Prvi prsten je obećanje budućeg braka. Drugi prsten učvršćuje obećanje. Ponekad je znanje o tome koji ide na koju ruku, pomalo zbunjujuće.
Na dan venčanja, ako ste katoličke vere, trebalo bi da prebacite verenički prsten na domali prst desne ruke. Tokom ceremonije, vaš budući supružnik stavlja burmu na domali prst leve ruke.
Kada ste u braku, tradicija diktira da se vaš verenički prsten vrati na vašu levu ruku. Kada to uradite burma će ostati blizu vašeg srca, tamo gde ga je supružnik i stavio na dan vašeg venčanja, a vaš verenički prsten se nalazi odmah do burme.
Neke žene odlučuju da ignorišu ovu etikeciju, i umesto toga one uključuju sopstveni stil i želje. Neke varijacije tradicionalnog postavljanja prstenova uključuju:
- žene nastavljaju da nose verenički prsten na desnoj ruci;
- skidaju verenički prsten;
- nose oba prstena na istom prstu.
Bez obzira na to koji će biti vaš izbor, najvažnije je da vam je on udoban i da je pravilno podešen, to jest da vam veličina u potpunosti odgovara.
Na kojoj ruci se u Srbiji nosi verenički prsten, a na kojoj burme?
Kod nas, u Srbiji, viđamo da se burma nosi i na desnoj i na levoj ruci. Verenički prsten devojke uglavnom nose na desnoj do venčanja, ali ni to nije uvek sto posto sigurno.
Neki ljudi ne obraćaju pažnju na te detalje, neki pak drže do običaja ili do onoga što su im stariji rekli.
Kako bi zapravo trebalo da bude?
Verenički prsten bi devojke koje su zaprošene trebalo da nose na domalom prstu desne ruke kako bi “čuvale mesto” burmi koja tek treba da se stavi na ovaj prst. Kada dođe do venčanja, onda se verenički prsten premešta na domali prst leve ruke, a burma se stavlja na domali prst desne ruke.
Po nekom starom verovanju, koje je utkano u našu hrišćansku religiju, desna je strana prava strana, dobra strana, muška strana i na desnom ramenu sedi anđeo. Leva strana je loša strana, kriv put, a na levom ramenu sedi đavo. U pravoslavnoj crkvi, žene stoje sa leve strane gledajući prema oltaru, a muškarci sa desne.
Dakle, burmu nose i muškarci i žene na desnoj ruci.
Kada posle venčanja na domali desni prst dođe burma, onda neke žene ostavljaju i verenički prsten uz burmu, a neke ga premeštaju na levu ruku.
Često je običaj da tokom same ceremonije venčanja mlada skine verenički prsten sa desne ruke i doda ga svojoj kumi da ga pričuva dok joj mladoženja stavlja burmu na desnu ruku.
