Zlato je plemeniti metal koji se u periodnom sistemu hemijskih elemanata označava simbolom Au, jer mu ime potiče od latinske reči aurum. Pripada grupi prelaznih elemenata, a po konzistenciji spada u takozvane meke metale, lake za obradu. Tačka topljenja zlata je na temperaturi od 1064 Celzijusova stepena, a tačka ključanja mu je takođe veoma visoka, i iznosi oko 2856 ˚C.
Jedna od najvažnijih osobina zlata je da se ne rastvara u kiselinama, što se koristi i kao test da se proceni da li je zlato pravo ili nije. Zlato se rastvara samo u takozvanoj „carskoj vodi“ koja je mešavina azotne i hlorovodonične kiseline, ali koja sama po sebi ne predstavlja kiselinu, već hemijsku supstancu koja se stručno zove tetra-hloro-auratni-anjon.
Osnovna boja zlata, tj ono zlato koje je i najčešće zastupljeno u upotrebi i najčistije u hemijskom smislu, je takozvano „žuto“ zlato. Iako je ova boja, kako smo već rekli, osnovna boja najfinijeg i najčistijeg zlata, žuto zlato se takođe može naći i u mešavini sa drugim metalima u različitom procentu, tako da njegova žuta boja nije istovremeno i sinonim za njegovu „čistoću“.
Međutim, uslovno rečeno, „boja zlata“ može biti i bela, crvena, roze, i to zavisi od legure tj mešavine metala u kojoj se zlato nalazi. Legura od zlata se najšire koristi za izradu nakita, i predstavlja mešavinu čistog zlata i dva, ili pak više metala (najčešće paladijum, srebro, bakar, cink, nikl, rodijum). Mešanje sa drugim metalima se koristi da bi se zlato lakše oblikovalo, ali i da bi u isto vreme bilo i otpornije, ili da bi mu se, kako je navedeno, dodavala neka druga svojstva, kao što je promena boje ili sjaja.
Belo zlato se najčešće dobija mešanjem žutog zlata sa cinkom, niklom i paladijumom, i na taj način se vrši „posvetljivanje“ originalne boje zlata.
Takođe se na kraju ovoj leguri može dodati i rodijum, da bi boja bila dugotrajnija i sjajnija. Crveno zlato, sa druge strane, predstavlja mešavinu žutog zlata sa bakrom i srebrom. Zavisno od procenta bakra u leguri, zlato dalje može biti crvenije boje kada je u leguri oko 50% bakra, ili pak roze boje, ako je bakar zastupljen sa približno 25%. Postoje još i plavo zlato, koje se dobija dodavanjem gvožđa ili aluminijuma u zlatne legure, kao i zeleno zlato koje se dobija dodavanjem hroma.
Finoća zlata
Druga važna činjenica koja je vezana za zlato, jeste njegova finoća ili tačnije čistoća, koja opet zavisi od sadržaja zlata u legurama i izražava se u karatima. Naravno, što je sadržaj zlata veći, to je veći i kvalitet i čistoća, kao i cena. Najčistije zlato ima finoću od 24 karata ili oznaku 999, što znači da nije pomešano ni sa jednim drugim metalom i da se radi o 100 % čistom zlatu. Ovakvo zlato ne može da oksidiše, pa zato ne može ni da menja boju tj u prevodu, ne može da „zarđa“ ili potamni na vazduhu (tj izloženo dejstvu kiseonika).
Sa druge strane, kako se u legurama nalazi različit procentualni udeo zlata u odnosu na druge metale, od kojih neki mogu da stupe u reakciju sa kiseonikom (tj reakciju oksidacije), takve mešavine mogu imati sklonost da potamne, pocrne ili pozelene, već u zavisnosti od toga koji je od metala oksidisao i koju je boju time proizveo. Ako se u nekoj leguri nalazi procentualni udeo čistog zlata od 58,5 %, a ostatak su neki drugi metali, takvo zlato se označava kao „585“ i ima finoću od 14 karata.
Ove oznake finoće ili čistoće zlata najčešće su ugravirane na predmetima koji se od njega proizvode, a pre svega na zlatnom nakitu, i ovi brojevi govore u prilog tome da je nakit od „pravog“ zlata i kolika je njegova vrednost. Tako, kako je već navedeno, čisto zlato ima finoću od 24 karata i oznaku 999 (znači da je njegova zastupljenost 99,9%), i od njega se obično izlivaju zlatne poluge i zlatni dukati, koje imaju i najveću tržišnu vrednost tj cenu.
Ostale oznake finoće zlata su sledeće:
– zlato čistoće od 22 karata ima oznaku 900 (to je zlato od koga se najčešće prave kovanice u vidu dukata)
– zlato od 18 karata ima oznaku 750
– zlato od 14 karata ima oznaku 585 (i od njega se najčešće i pravi zlatni nakit)
– zlato od 10 karata ima oznaku 375
– zlato od 8 karata ima oznaku 333
Načini za dobijanje zlata
Zlato se nalazi najčešće na dubini od oko 1000-3000 metara ispod površine zemljine kore, bilo kao samo, tj u formi čistog minerala, bilo pomešano, najčešće sa srebrom ili nekim drugim elementima zemljine kore. Najveća prirodna nalazišta zlata u današnje vreme su u Južnoj Africi, SAD-u, Kanadi, Australiji i u Rusiji (na području Urala).
Zlato se ranije dobijalo bilo iskopavanjem u rudnicima, ili prosejavanjem peska koji su prirodne bujične vode i reke stvorile usitnjavanjem stena u kojima se nalazilo zlato. Takav način dobijanja se u velikoj meri koristi čak i danas, samo su, kako metode, tako i alati dosta savremeniji, a sa napredovanjem nauke i tehnike. Današnji istraživači smatraju da se velike količine zlata nalaze i u dubinama mora i okeana, kao i ispod prostranih ledenih površina na zemlji.
Međutim, kako su prirodna nalazišta zlata sve siromašnija i ređa, ono se vrlo često u današnje vreme dobija hemijskim putem tj putem odgovarajućih hemijskih reakcija kakva je reakcija nuklearne sinteze. Ali, o ovim postupcima se i dalje vrlo malo zna, a i količine zlata koje bi se mogle dobiti ovim putem su veoma male, pa se ovakvi procesi još uvek ne smatraju isplativim.
Savremeniji postupci dobijanja zlata iz prirodnih ruda su i hemijski postupci, uz pomoć žive (takozvani procesi amalgamiranja), ili pomoću rastvora cijanida. Takođe se zlato dobija i procesom elektrolize bakra, recikliranjem otpadnog zlata, ili izdvajanjem zlata iz soli koja je sadržana u morskoj vodi, ali kako su svi ovi navedeni postupci više hemijski i kako nisu predmet ovog našeg teksta, njih nećemo dalje i dublje razmatrati.
Upotreba zlata kroz istoriju
Zbog svoje mekoće i prirodno bogatih nalazišta, smatra se da je zlato bilo prvi metal koji su ljudi još u praistoriji počeli da koriste i obrađuju za sopstvene potrebe. Od njega su pravljeni upotrebni predmeti, posuđe i razna oruđa za svakodnevni rad. Smatra se da prvi predmeti od zlata potiču još iz perioda oko 4500 godina pre nove ere.
Kasnije je kroz istoriju zlato predstavljalo jedan od osnovnih materijala za izradu kovanog novca, pehara i raznih krunskih predmeta, carskog nakita, umetničkih predmeta ili nameštaja. Zlato je bilo i predmet ratova i osvajačkih pohoda, kako je njegova vrednost rasla, a prirodna nalazišta postajala sve siromašnija.
Jedno od najpoznatijih doba u novijoj istoriji, a koje je vezano za zlato, je period u 19. veku poznatiji pod nazivom – vreme „zlatne groznice“. Naime, u ovom periodu su ljudi kretali u potragu za zlatom na različite kontinente i neistražena i neproverena područja, sa ciljem da se lako i brzo obogate. Mnogi od njih nisu ni uspeli da pređu daleki put do ledenih prostranstava Aljaske ili da stignu do užarenih područja Južne Afrike, za koje se tada smatralo da su najbogatija prirodna nalazišta zlata.
Upotreba zlata danas
U savremenoj civilizaciji, zlato je pre svega jedna od osnovnih mera vrednosti, tj zlatom se može meriti sve i sve se može izraziti kroz vrednost, tj cenu zlata na tržištu.
Zlato je i danas jedno od osnovnih sredstava platnog i berzanskog prometa, odnosno, i danas se koristi u pojedinim zemljama kao sredstvo plaćanja ili se njime trguje na berzi. Pretpostavlja se da je više od polovine ukupnih rezervi zlata na svetu, pretvoreno u zlatne poluge, ili kovanice i dukate i da se kao takvo čuva.
U primeni za izradu nakita, ukrasnih ili luksuznih predmeta, kao što smo već napomenuli zlato se koristi najčešće u obliku legura različitog sastava i čistoće.
U ishrani se koristi, bilo u vidu emulgatora odnosno aditiva koji se označava kao E175, bilo u formi zlatnih listića ili zlatnog praha koji se dodaje raznim slanim ili slatkim poslasticama.
U medicini se zlato koristi u obliku koloidnog rastvora, pre svega u tretmanu nekih malignih tumora putem metode radioizotopa. U stomatologiji se ranije koristilo za izradu zlatnih krunica (zlatnih zuba). U kozmetici se koristi za pravljenje maski i krema koje podmlađuju lice i telo, ili kao luksuzni dodatak raznim drugim kozmetičkim preparatima za ulepšavanje.
Zlato ima svoju primenu i u slikarstvu i vajarstvu, ali i u nauci – elektronici i fizici (zlato je jedan od najboljih provodnika struje), u industriji – metalurgiji i hemijskoj industriji.
Nakit od zlata
Ogrlice, privesci, prstenje, minđuše, narukvice ili bilo koji drugi nakit, mogu se izrađivati od različitih metala ili raznih drugih materijala, ali je jedino nakit od zlata tokom istorije sačuvao svoju vrednost i do danas ostao sinonim za žensku lepotu i eleganciju.
Zlato je idealno, kako za obradu, tako i za kombinovanje, i to pre svega sa poludragim ili dragim kamenjem prirodnog porekla ili pak onog veštački proizvedenog (kakvi su na primer cirkoni). Nakit od zlata je i danas ostao univerzalan poklon za rođendane, a pre svih za prvi rođendan ili proslavu punoletstva. Takođe se koristi i u nekim verskim ili ritualnim obredima bilo kao poklon (za krštenje deteta), bilo kao simbol jedinstva i zajedništva (vereničko prstenje i burme).
Međutim, nevezano za priliku za koju se kupuje, nakit je namenjen da bude ukras i da doprinese lepoti i eleganciji osobe koja ga nosi. Zbog toga je veoma važno pri kupovini nakita bilo za sebe, bilo za poklon nekoj dragoj osobi, pre svega obratiti pažnju na njegov kvalitet. Naravno, bolji kvalitet nosi sa sobom i veću cenu, ali stručnjaci iz oblasti zlatarstva i juvelirstva se slažu u jednim – bolje je da štedite na bilo čemu drugom nego na kvalitetu i ceni vašeg zlatnog nakita. Postoji i nekoliko jednostavnih objašnjenja za ovakav savet poznavalaca zlatnog nakita:
– pre svega, kako smo već više puta napomenuli, zlato je veoma mekan metal, i ukoliko nije adekvatno obrađen ili je lošijeg kvaliteta, može se desiti da se ošteti, izgrebe ili čak polomi prilikom obavljanja svakodnevnih kućnih ili poslovnih obaveza. Nakit je tu da vas ulepša i učini posebnim, a vi mu se možete „odužiti“ tako što ga nećete izlagati deterdžentima ili jakim hemijskim sredstvima, ili mehanički suviše grubo postupati sa njim. Dakle, nosite zlato u posebnim prilikama, a skinite ga dok obavite sitnije kućne poslove i spremanja, jer će na taj način duže ostati lep, tj „kao da je tek izašao iz zlatare“;
– kako se zlatni nakit pravi od mešavine zlata sa drugim metalima (od prethodno pomenutih legura), to će i njegov kvalitet da zavisi od toga koliko procenata čistog zlata u sebi sadrži. Zato se ne treba iznenaditi ukoliko posle nekog vremena nakit sa manje od 14 karata finoće, počne da menja boju (pozeleni, pocrni, dobije boju rđe) kada je izložen kiseoniku ili pak nekim agresivnim spoljnim uticajima. Kupujte kvalitetne komade, jer, iako su verovatno znatno skuplji, nećete sebe dovesti u nepriliku da pomislite da ste sebi, ili još gore nekome koga volite, kupili lažno zlato ili pozlaćen nakit;
– zlatni nakit se može istanjiti i pući, bilo usled trenja o kožu, garderobu, ili o drugi nakit, posebno kada se nosi, tj ne skida duže vreme, ili pak nakon suviše čestog poliranja kod zlatara da bi mu se povratio sjaj i lep izgled. Naročito je podložan pucanju nakit koji je i napravljen kao „lakši“ odnosno tanji, sa šupljinama ili takozvanim radom, spojen alkicama i slično. Takođe, lakši nakit je i jeftiniji, ali je zato skloniji bržem propadanju i češćim reklamcijama;
– burme se prave od teškog i masivnog zlata, jer treba da se nose stalno, kao simbol vere u ljubav i bračnu zajednicu. Takođe, jedan od saveta je i da se burme prave kao što jednostavnije, da ne kažemo običnije. Taj savet retko ko želi da posluša, ali ako kupite, u dizajnerskom smislu, što klasičniju burmu, ona će biti dugotrajnija, manje će se grebati i gubiti sjaj, i lakše će se korigovati njena veličina ukoliko to bude potrebno;
– Onaj nakit koji sadrži bilo kakav dodatak, pa čak i u vidu najskupljeg dijamanta, veoma se lako može oštetiti, ili mu dragoceni kamen može ispasti. Zato je potrebno da svom nakitu posvetite posebnu pažnju, i da ga nosite samo u prilikama koje su posebno za one skupocene komade i najprikladnije, a ne svaki dan i u svakoj prilici;
Cena zlata i zlatnog nakita
Cena zlata na svetskom tržištu varira manje ili više iz dana u dan, ali ono što je sigurno je da zlato nikada ne gubi na svojoj vrednosti. Smatra se, takođe, da je cena zlata u 21. veku „doživela“ svoj najveći skok u savremenoj istoriji, tj od kada se zlatom trguje u obliku zlatnih poluga i na svetskim berzama. To dokazuje i činjenica da se polomljen zlatni nakit ili drugi upotrebni predmeti od zlata sve češće recikliraju i ponovo upotrebljavaju. Traže se nove a jeftine metode da se zlato proizvede veštačkim putem, jer su njegove prirodne rezerve sve manje ili teže dostupne.
Danas je cena jednog grama čistog zlata tj zlata od 24 karata oko 8000-9500 dinara, a cena zlatnog nakita koji se obično izrađuje od zlata finoće 14 karata je oko 4000-5500 po gramu. Naravno, cena zavisi i od toga u kom se obliku zlato prodaje ili otkupljuje, pa će naravno veću vrednost imati zlatna poluga ili zlatni dukat od 24 karata, nego prsten ili ogrlica koji su iste težine i finoće.
Neke zanimljivosti o zlatnom nakitu
Burme predstavljaju simbol zajedništva i vernosti. Prema najnovijim običajima, a koji su postali popularni i kod nas, na unutrašnju stranu svake burme se urezuje ime partnera i datum stupanja u brak. Takođe se smatra da kada se burma jednom stavi, da više ne treba da se skida (osim kada se nosi na čišćenje ili poliranje). Ukoliko vam je na venčanju burma mala ili velika, ili vam pak spadne sa prsta, to je veoma loš znak, u smislu trajanja vašeg bračnog zajedništva.
Vereničko prstenje se obično nosi na domalom prstu leve ruke, jer se tako smatra da je bliže srcu. Samo se u tri zemlje na svetu tj u Srbiji, Ukrajini i Poljskoj, verenički prsten nosi na domalom prstu ali na desnoj ruci. Krug koji prsten zatvara se smatra simbolom beskonačnosti i neraskidivosti veze ili braka. Pretpostavlja se da je prvi verenički prsten u istoriji poklonio austrijski nadvojvoda Ferdinand Maksimilijan od Habzburga svojoj budućoj ženi Šarloti od Belgije.
Minđuše od zlata najčešće se poklanjaju ili za prvi rođendan, ili za krštenje, deci ženskog pola. Sam ritual bušenja ušiju, tj ušne resice, potiče iz davnih vremena i ima veoma različitu simboliku kod raznih naroda. Neka afrička plemena nose težak nakit od zlata ili slonovače na svojim ušnim resicama, jer se to smatra simbolom lepote, ali i zaštitom od zlih duhova i uroka. U hinduizmu i u muslimanskoj religiji, čin bušenja ušiju je verski ritual i predstavlja oblik inicijacije, tj podrazumeva ulazak u novi život i novi početak.
Ogrlice od zlata su u istoriji oduvek bile simbol visokog društvenog statusa ili velikog bogatstva. Krasile su vratove najlepših i najmoćnijih žena sveta od Kleopatre do carice Katarine Velike. Sa druge strane, u burmanskim plemenima (današnja oblast Mjanmar), devojčicama se od uzrasta od 5.-6. godine, na vrat stavljaju zlatne ogrlice, jednostavne izrade u obliku prstenova. Njihov broj se sa svakom godinom života povećava dok se ne dostigne ukupno 25 ogrlica. Cilj je da se na ovaj način ženama, tj devojkama što više izduži vrat, jer je to simbol njihove lepote i siguran znak da će se ona koja ima najduži vrat i najbolje udati.
