Sinonim za gusarsko blago, ali i neizostavni element uređaja modernih tehnologija, zlato je od pamtiveka bilo traženo, cenjeno i upotrebljavano na razne načine. Bar četiri milenijuma pre nove ere zlato je korišćeno za izradu nakita, dok je u skorijim dekadama počelo sve više da se primenjuje i na polju medicine; primera radi, danas se intenzivno radi na proučavanju lekovitih svojstava ovog plemenitog metala i njegovoj upotrebi u lečenju teških zdravstvenih stanja, kao što su neki oblici kancera.
Čudesni element koji vekovima spaja mit i nauku, dajući čoveku inspiraciju za najneverovatnije legende i najefikasnije pronalaske, zlato prilično postojano korača kroz istoriju ljudske civilizacije, kao nešto što je ne samo lepo i vredno, već i na izvestan način gotovo magično.
Zlato je sedamdeset i deveti element u periodnom sistemu i najprepoznatljivije je u grupi takozvanih plemenitih metala. Privlačna blistavo žuta metalna boja čini ovaj dragoceni element vrlo omiljenim u juvelirstvu, no on ima i druge primene. Zlato se koristi u eletronici, kao metal koji pokazuje solidna provodljiva svojstva; doduše, ne tako prvoklasna kao neki drugi materijali, no izrazito izdržljiva.
Zlato ne rđa i ne menja formu tokom vremena, te se koristi za oblaganje različitih delića elektronskih mehanizama i uređaja. Ako niste znali, vaš mobilni telefon, recimo, u sebi sadrži izvesnu količinu zlata, a reciklaža elektronskog otpada je jedan od načina da se sakupe određene količine zlata od značajnije vrednosti.
Svojstva i upotreba zlata
Ovaj lepi žuti metal je i svoj hemijski naziv dobio zahvaljujući jedinstvenim karakteristikama, koje ga izdvajaju od drugih elemanata i metala u periodnom sistemu. Oznaka Au potiče od reči aurum, koja u prevodu sa latinskog jezika znači nešto što je sjajno, odnosno što isijava. Otuda potiče i reč aura, koju upravo i koristimo za pojam nekakvog nevidljivog, a blistavog omotača koji emituju različiti objekti, bića i elementi. Zlatan nakit zaista jeste nakit posebne aure, a velika otpornost ovog dragocenog materijala čini ga izvrsnim upravo za primenu u juvelirstvu.
Zlato predstavlja i hemijski i fizički stabilan i otporan element. Ono ima specifičnu težinu (pojam koji se koristi da se opiše gustina određenog elementa) koja iznosi 19.3 grama po kubnom centimetru, što je velika gustina. Zlato se topi na 1064 stepeni Celzijusa, što je takođe jedna od izdržljivih karakteristika ovog metala. Sa druge strane, zlato se može lepo oblikovati, jer spada u prelazne elemente; to objašnjava mekoću samog materijala i sklonost ka postizanju finih formi u rukama majstora juvelira.
Plemenito blistavo zlato se, međutim, ne upotrebljava samo za izradu atraktivnog i cenjenog nakita izuzetne vrednosti i lepote, već se naširoko koristi u tehnologiji. Pomenuli smo da ovaj metal ima karakteristike jednog prilično dobrog provodnika, pa se zbog toga i koristi u industriji elektronskih aparata. Njegova nesklonost rđanju i propadanju ga čini veoma pogodnim za ovakav rad. Visoka gustina ovog metala je, osim što ga fizički čini adekvatnim za različite primene i odličan pokazatelj njegove istinske vrednosti. Sve više se radi i na njegovom potencijalu u domenu medicine.
Finoća zlata i razumevanje kvaliteta
Gustina zlata, odnosno i hemijska i fizička težina samog metala mogu puno da kažu o kvalitetu predmeta koji su od njega izrađeni. Kako je zlato izrazito velike specifične težine, predmet od zlata će zapravo na dodir i osećaj delovati mnogo teže nego što izgleda; na primer, zlatni novčić od zlata će biti teži od novčića iste veličine od nekog lakšeg metala.
Zapravo, ne postoji nijedan metal koji je teži od zlata, a koji možete da kupite po nižoj ili istoj ceni; izuzeci koji imaju veću specifičnu težinu su retki i veoma skupoceni, tako da teško da možete da se prevarite ukoliko vas interesuje ovo polje trgovine zlatom i zlatnim predmetima.
Zlato se puno koristi u juvelirstvu i to u različitim rasponima njegove finoće. Finoća zlata se označava karatima, a sama vrednost koja se njima ispoljava zapravo označava udeo zlata u datoj leguri. U stvari, retko se samo čisto zlato koristi za izradu bilo kakvog artefakta, uključujući skupoceni nakit.
Verovatno znate da je zlato koje sadrži 24 karata najskupocenije; nije reč o tome da je sam zlatni udeo drugog kvaliteta od nekog drugog ‘tipa’ zlata, nego da je u datom predmetu udeo zlata najveći. Da budemo precizni, dvadesetčetvorokaratno zlato kao oznaka podrazumeva da predmet, najčešće nakit, sadrži 99.99% (negde ćete pronaći 99.95%) čistog zlata.
Šta su karati? Karati predstavljaju oznaku za kvalitet zlata i komplementarni su sa oznakama finoće izražene u trocifrenim brojevima. Što je broj karata veći, to je veći udeo zlata u predmetu; suprotno, kako broj karata opada, tako opada i kvalitet predmeta, odnosno postotak zlata u njemu. Da li je, onda, nakit koji se pravi od zlata manjeg kvaliteta lošiji i kako se cene njegova vrednost i finoća?
Zlato 585 i primena u juvelirstvu
Zlato koje se obeležava oznakom 585 je zlato koje ima 14 karata. To je zapravo legura koja se sastoji od 58.5% samog zlata, dok ostatak legure čine drugi metali. Zlato se miksuje sa drugim elementima, zato što je samo po sebi meko; bez obzira na to koliko se zlata nalazi u određenoj leguri, predmet od njega se smatra ‘zlatnim’. Kada govorimo o zlatnom nakitu, govorimo u terminima čvrstog zlata, nevezano za samu finoću.
Zlato kvaliteta 14 karata i oznake 585 u stvari sadrži 585 u odnosu na hiljadu delova zlata u jednom komadu. To je navedeni procenat od 58.5% zlata u leguri. Ovaj kvalitet zlata se nalazi otprilike na polovini skale finoće zlata i najviše se primenjuje za izradu nakita raznih formi. Ispod njega se na lestvici nalaze još zlato od 9 ili 10 karata i osmokaratno zlato. Iznad njega su zlato od 18 karata, takođe dosta upotrebljavano u juvelirstvu, te visokokvalitetno zlato od 22 i 24 karata. U svakom slučaju, zlatan nakit koji u sebi sadrži više od 50% zlata smatra se veoma vrednim.
Zlato finoće 585 se upotrebljava za pravljenje nakita, a njegovu strukturu čine zlato i udeo drugih metala, koji zbog svojih karakteristika proizvode efekat određene lepe nijanse zlata. Nekada se u ovim legurama koristi mešavina zlata, bakra i srebra; ova kombinacija je jedna od uobičajenih za dobijanje žutog zlata.
Kada je namera da se dobije atraktivno ružičasto ili crveno zlato, onda se koriste zlato i bakar, dok se za interesantan zelenkasti odsjaj koriste cink, srebro i zlato. Prekrasno belo zlato se dobija kada se zlato legira sa paladinom ili niklom. To su samo neke od varijacija zlata koje se može naći na tržištu, u oblicima najrazličitijeg nakita. Oblik, boja, veličina i finoća izrade će uticati na cenu takvog nakita, no sav može da bude obeležen oznakom 585, dokle god sadrži navedeni odnos metala u svom sastavu.
Vrednost i cena zlata finoće 585
Cena zlata kod nas varira u zavisnosti od lokala gde ste odlučili da procenite određeni predmet. Takođe, cena će varirati u odnosu na dnevno stanje berze i trenutne vrednosti zlata u tom domenu. Cena jednog grama zlata navedenog kvaliteta (585, odnosno 14 karata) u našoj zemlji se kreće između nešto više od 2000 dinara, pa i do 6000, sve u zavisnosti od prodavnice i berzanskog sistema.
Kada je reč o cenama nakita, sve zavisi od kompletne kompozicije predmeta za koji se odlučujete. Na konačnu cenu će uticati kombinacija svih elemenata vašeg željenog komada nakita, što, pored samog kvaliteta zlata uključuje i ostale dekorativne i vrednosne elemente poput drugih materijala, veličine, dragog kamenja i tako dalje.
Primera radi, vereničko pristenje možete uglavnom da pronađete u rasponu cena između 300 evra, pa i do 2000 evra, sve u zavisnosti od toga kolike su vaše želje i mogućnosti. Kada govorimo o samoj finoći zlata, upravo su predmeti od zlata oznake 585 najzastupljeniji u našim zlatarama.
Šta još treba znati?
Treba da znate da što je finoća zlata u samom predmetu veća, odnosno što zlato ima više karata, to će i sam predmet biti otporniji na spoljne uslove. Vrlo retko će se desiti da zlatan nakit promeni svoje fizičke karakteristike, a to se odnosi i na zlato od 14 karata, koje se najviše i koristi u te svrhe.
Drugi metali koji se nalaze u legurama mogu da promene svojstva, ali samo ako zlatan predmet preterano izlažete raznim, ne tako uobičajenim uslovima, kao što je dodir sa nekim hemikalijama, velikom količinom znoja i slično. Čisto zlato ne korodira i ne menja svojstva, ma šta da mu učinite; predmeti od 14 karata ne mogu da se oštete na taj način.
Za realnu procenu vrednosti zlatnog nakita, kao i zubnog zlata, koriste se specijalne materije i za to je potrebna veština iskusnih, licenciranih tehničara. Oznaka na predmetu je pokazatelj finoće datog predmeta, a konačna vrednost će uključivati sve karakteristike datog predmeta. Isto se radi i kada je u pitanju zubno zlato. Kada se radi o procenjivanju, važno je znati da boja i površinska patina ne menjaju realnu vrednost zlata.
