Bakar je izuzetno važan industrijski materijal, čije se pozicioniranje na svetskoj berzi pomno prati. Bakar se koristi kao veoma značajna sirovina u svim velikim svetskim ekonomijama, te je praćenje kretanja njegove vrednosti kroz berzanski sistem od izuzetne važnosti za investitore. Ovaj široko primenjiv metal je prisutan u zemljinoj kori i osnovni je element bronze; meke je strukture, pogodan za obradu i odlikuje se izuzetnom moći provodljivosti.
Bakar se koristi u raznim oblastima industrije i legira se sa drugim metalima. Kombinuje se sa zlatom i srebrom, gde se koristi za poboljšavanje njihovih osobina. Neke od poznatih legura bakra su aluminijumska bronza, alpaka i kalajna bronza. Ovaj metal se nalazi u generalno malim zalihama u svetu, a zbog mnogostruke primene ima izuzetan ekonomski potencijal i strateški značaj.
Zemlje koje su u poslednje vreme zabeležile značajan privredni rast izražavaju povećanu potrebu za ovom sirovinom. Kina, recimo, u poslednjim godinama ima veliku potražnju za bakrom, a isto tako i velike svetske industrije poput Rusije i Indije. Bakar se najviše traži u industrijama telekomunikacija i građevinarstva. Smanjeni resursi, a veća potražnja doprineli su tome da se bakar izdigne na svetskoj berzi.
Cena bakra na svetskoj berzi
Cena bakra na svetskoj berzi beleži rast, shodno privrednom razvoju i sve većoj potražnji pojediniih industrija, te ukupnom svetskom obrtu novca i ekonomskim strategijama. Njegova visoka vrednost objašnjava se relativno slabim planetarnim resursima ove rude. Kada govorimo o proceni vrednosti bakra na berzi, treba znati da je najveći svetski resurs bakra u Čileu, za kojim sledi Australija kao drugi najveći proizvođač. Pošto Čile nema takozvanu globalno plutajuću valutu, odnosno ne spada u sistem freefloating currencies, trebalo bi analizirati kretanje australijskog dolara, koji se nalazi na ovoj listi. Australijski dolar se veoma često poistovećuje sa azijskim valutama, budući da sam veoma utiče na porast proizvodnje u Aziji.
Čvrsto je vezan sa američkim dolarom i sam je valuta koja se najviše menja u odnosu na cenu robe na tržištu; sve to dovodi do zaključka da je Australija najuticajnija zemlja po pitanju određivanja cene bakra na berzi. Napominjemo da je, osim kao najveći proizvođač bakra, Australija takođe vodeća u svetu po proizvodnji zlata.
Bakar je na svetskoj berzi u poslednje vreme u fokusu investitora, budući da je u ovoj godini zabeležio rekordan rast u poslednjih nekoliko godina, premašivši vrednost od 6 000 američkih dolara za tonu bakra; na Londonskoj berzi je ta vrednost iznosila nešto manje od 6 000 dolara. Bakar se potom vratio na vrednost od 5 600 dolara, što je i dalje zabeleženo kao rast.
Cena bakra je tako u ovoj godini dosegla iznos najviši u poslednjih pet godina. Ovo se desilo primarno kao posledica interesovanja kineskih industrijalaca, vezano za očekivanja ulaganja američke industrije u izgradnju infrastrukture. Predviđanja su da će ova vrednost ipak biti u opadanju početkom naredne godine, te da će prednost biti data cinku i niklu.
- Trenutna cena bakra na berzi u vreme pisanja ovog teksta iznosi 2.51 američkih dolara za funtu bakra (0.005 američkih dolara za jedan gram bakra); odnosno 5 535.59 dolara za tonu bakra; odnosno 5 511.44 evra za tonu bakra
Bakar u Srbiji
Bakar se u Srbiji kopa i prerađuje u najpoznatijim rudnicima i ležištima rude u našoj zemlji, a to su Bor, Majdanpek, Krivelj i Cerovo. Bakar se u našim krajevima eksploatiše još od praistorijeskog doba. U vreme ranog neolita eksploatacija bakra je bila poznata u okolini Majdanpeka, na lokaciji Rudna glava, gde se bakar kopao još u V milenijumu pre nove ere. Danas je procenjeno da naša zemlja može da raspolaže sa oko dva posto sveukupnih svetskih zaliha bakra.
Ispitivanja nalazišta bakra u našoj zemlji u svrhu njegove industrijske i ekonomske primene datira sa kraja XIX veka, dok zvanična industrijska prerada počinje u Boru, u prvoj polovini XX veka. Iskopavanje i obrada bakra u Srbiji je i dalje aktuelna; on se uglavnom koristi za dobijanje gotovih proizvoda ili poluproizvoda. Bakar se upotrebljava kao industrijska sirovina za pravljenje cevi, žica, katoda i valjanih proizvoda. Sve što se u našoj zemlji pravi od bakra podleže međunarodnim svetskim standardima.
Nije nikakvo čudo da je bakar proizveden kod nas izuzetnog kvaliteta; stara vinčanska kultura je i danas poznata kao najuspešnija i najprogresivnija praistorijska kultura u tehnološkom smislu i to u čitavom svetu. Evropska metalurgija najranijeg doba upravo potiče sa arheoloških lokacija na istoku naše zemlje.
- Bakar se često kupuje kao sekundarna sirovina na otpadima, gde se kategoriše u više klasa. Tako cena bakra klase I po kilogramu košta 395 dinara, dok bakar klase III košta 370 dinara po jednom kilogramu
O BAKRU
Bakar je sjajan, crvenkasti metal, jedan je od prvih čijom su obradom ljudi ovladali i koji je do današnjih dana ostao izuzetno cenjen i neophodan u industriji. Najstariji pronađeni metalni objekti na svetu su bili izrađeni od bakra i pronađeni na teritoriji Bliskog Istoka, a datiraju u VI milenijum pre nove ere. Jedina dva metala koji je čovek obrađivao pre bakra su bili zlato i meteorsko gvožđe; neke hipoteze iznose da je bakar možda bio u upotrebi i pre 10 000 godina od danas.
Prvo američki peniji su nekada bili pravljeni od čistog bakra, bakrenjaci; danas, taj novac je sačinjen od skoro 98% cinka, sa tankom bakarnom prevlakom. Bakar se rangira kao treći najupotrebljiviji i najviše eksploatisan metal na svetu, posle gvožđa i aluminijuma. Nije nikakvo čudo da je njegova vrednost na berzi od izuzetnog značaja za investiranje. Oko tri četvrtine ukupno proizvedenog bakra u svetu se koristi u svrhe izrade elektronskih žica, telekomunikacionih kablova i elektronskih uređaja.
Pored zlata, bakar je jedini metal u periodnom sistemu čija boja nije prirodno sivkasta ili srebrna. Naziv bakra koji nosi u periodnom sistemu, oznaka Cu, potiče od latinskog naziva za Kipar, Cuprum, gde su Stari Rimljani nekada iskopavali dragocenu rudu.
Moderna primena i istraživanja
Bakar je poznat čovečanstvu od davnih vremena i korišćen je najpre za izradu oruđa, skulptura i dekoracija; upotrebljavali su ga vešti drevni Sumeri. Bio je naširoko upotrebljavan u Starom Egiptu i vekovima potom, sve do modernih vremena. Danas se bakar mnogo eksploatiše, a već smo pomenuli da je izuzetno važna industrijska sirovina.
Ipak, on ima i više potencijala, zbog kojih je takođe cenjen, a predviđa se da i nejgova vrednost zbog toga može da ponovo poraste. Resursa bakra je manje, ali njegov potencijal za upotrebu u različitim oblastima raste.
Medicina – Moderna medicina naveliko istražuje svojstva bakra i njegovu moguću lekovitu primenu. Poznato je da ovaj metal ima antimikrobna svojstva; uostalom, naš organizam sadrži bakar i taj element je jedan od važnih nutrijenata u našoj ishrani. Zbog ove karakteristike, mnoge bolnice i stručni timovi su pravili eksperimente sa pokrivanjem često dotačinjanih površina slojem bakra, kao što su, recimo, ograde bolničkih kreveta, tasteri za poziv lekara i tako dalje.
U eksperimentima je korišćen bakar ili legure bakra, sa ciljem da se uspori i spreči širenje infekcije u krugu bolnice. Bakar ubija mikrobe, tako što remeti elektronsko polje ćelijske membrane mikroorganizama, što se može pokazati kao izrazito korisno za sprečavanje širenja zaraza. Određeni eksperimenti potvrđuju ovu hipotezu; medicinsko osoblje je praktikovalo uobičajenu rutinu, ali su određeni delovi inventara zamenjeni bakarnim, a primećeno je da su pacijenti čije sobe su imale takav inventar bili daleko otporniji na česte tipove zaraza u bolničkom okruženju, za razliku od onih u tradicionalnim sobama.
Elektronika – Bakar takođe igra veoma značajnu ulogu u elektronskoj industriji, a pošto je ipak mnogo dostupniji i jeftiniji od nekih drugih za tu svrhu pogodnih metala, istraživači sada iznalaze razne načine da bakar uključe u proizvodnju najnovijih elektronskih aparata. Prema nekim studijama, bakar će moći da se koristi za proizvodnju futurističkog elektronskog papira, biosenzore, te svu ‘finu’ elektroniku.
Zanimljive činjenice o bakru
Pošto je bakar u čovekovoj upotrebi milenijumima i vekovima i još uvek se aktivno eksploatiše, te ima potencijala za nove oblasti čovekovih kreacija, za njega su vezane i brojne zanimljive činjenice. Izdavajmo nekoliko najinteresantnijih podataka o bakru.
- Kada bi se sve bakarne žice koje se nalaze u sistemu jednog prosečnog automobila izvadile i povezale, one bi imale dužinu od 1.5 kilometara.
- Peniji, bakrenjaci, bili su pravljeni od čistog bakra samo od 1783. do 1837. godine, a kroz veći deo istorije bili su rađeni od bronze, koja ima bakar u sastavu. Danas se gotovo u celosti izrađuju od cinka i presvlače se bakrom.
- Čoveku je bakar potreban u ishrani; to je jedan od esencijalnih minerala koji se u našem telu nalazi u tragovima, a od vitalnog je značaja za proizvodnju crvenih krvnih zranaca. Ljudi uglavnom unose dovoljne količine bakra u redovnoj ishrani, budući da njime obiluju zeleno lisnato povrće, žitarice i mahunarke, ali i krompiri.
- Prevelika količina bakra u telu može da izazove grčeve u stomaku, povraćanje i promene na koži u vrlo kratkom vremenskom intervalu. Dugo izlaganje bakru pak dovodi do trovanja, izazivajući anemiju, krvavi proliv i konvulzije.
- Bakar se odlikuje antimikrobnim svojstvima, ubija viruse, bakterije i plesan, što su potvrdile novije studije. Zato se razmatra njegova upotreba u proizvodnji antimikrobne odeće, poput čarapa koje bi same ubijale gljivice!
