Da bismo u doba savremenih tehnologija, a pre svega u eri interneta, onlajn kupovine i zarade, lakše trgovali, osmišljena je digitalna valuta pod nazivom bitkoin (ili originalno na engleskom bitcoin).
Potrebno je, pre svega, da objasnimo osnovne pojmove o ovoj valuti, a zatim i načine njene primene, što ćemo se u nastavku teksta i potruditi.
Šta je to bitcoin a šta kriptovaluta?
Bitcoin je, kao što smo već naglasili, jedan oblik digitalnog novca, koji se proizvodi pomoću kompjutera, tj pomoću posebnog računarskog softvera. Prema navodima koji se mogu pronaći na wikipediji, smatra se da ga je 2009. godine osmislila jedna ili više osoba koja/e koristi pseudonim Satoši Nakamoto.
Ovako stvorena valuta nema svoju „centralnu banku“, niko je ne može kontrolisati, i uz pomoć pravog programa je može proizvesti i koristiti bilo ko. Naravno, program koji je dizajniran za proizvodnju digitalnog novca je dosta kompleksan, i baziran je na problemu rešavanja matematičkih algoritama i jednačina.
Sa druge strane, kriptovaluta (cryptocurrency) predstavlja naziv za bilo koji oblik digitalne valute, ili digitalnog novca. Tako je, u stvari, prva kriptovaluta ili prvi digitalni novac upravo gore pomenuti bitcoin. Međutim, pored njega, danas na digitalnom tržištu postoje i brojne druge vrste kriptovaluta kakve su – litecoin, peercoin, dogecoin, ripple i drugi.
Neki međutim smatraju da su sve ove druge pomenute kriptovalute u suštini samo blede kopije originalnog i jedinstvenog bitcoina, i da su nastale upravo tako što koriste potpuno iste ili slične, takozvane „kriptografske algoritme“ kakvi su u upotrebi i za proizvodnju samog bitcoina.
Kako nastaje bitcoin, koja mu je cena i kako ga možemo najlakše kupiti?
Cena bitcoina varira non-stop čak vikendom, 24/7 je podložan fluktuacijama. Aktuelnu cenu možete uvek pratiti live preko grafika ispod:
Bitcoin se stvara digitalnim putem uz pomoć kompjutera, u procesu koji se naziva „mining“ odnosno rudarenje. Ovakav način izrade, kako smo već naveli, podrazumeva korišćenje kriptovanih algoritama, ili matematičkih jednačina koje su upakovane u posebne softverske programe. U nešto jednostavnijem prevodu, u procesu rudarenja, troši se ne fizička, već snaga (power) samog računara, koji rešava zadati matematički algoritam i na taj način za nas „iskopava“ digitalni novac.
Količina bitcoina koja se na ovaj način može stvoriti, nije neograničena, i u suštini se na dnevnoj bazi „napravi“ ili stručnije rečeno „izrudari“, oko 20 miliona ovih digitalnih novčanica. Međutim, ono što predstavlja posebnu osobinu svakog bitcoina je da je njegova digitalna vrednost veća nego što bi se mislilo, upravo zbog toga što je svaki pojedinačni bitcoin podeljen na još dodatnih milion digitalnih delova. Milioniti deo svakog bitcoina posebno nazvan je upravo – „Satoshi“, po njegovom idejnom tvorcu, odnosno izumitelju/izumiteljima.
Vrednost bitcoina se može izraziti ili prevesti u vrednost neke druge novčane valute, kao i u vrednost srebra ili zlata. Međutim, to se najčešće ne radi, već se vrednost svakog bitcoina izražava preko matematičkog koda pomoću koga je on stvoren, a koji je dostupan svakom korisniku računara koji želi da proveri kolika je trenutna vrednost stvorenog bitcoina.
Mi ćemo ipak, da bi se stekla što bliža ideja koliko vredi jedan bitcoin, njegovu vrednost izraziti u zlatu, kao i upravo iz razloga što se smatra da je cena jednog bitcoina upravo u poslednjim godinama premašila vrednost samog zlata, koje i dalje predstavlja jedan od najvrednijih plemenitih metala. U ovoj 2017. godini jedan gram zlata vredi oko 40 američkih dolara, odnosno jedna unca zlata (to je približno oko 32 grama) je oko 1200 dolara, dok je cena jednog bitcoina oko 1300 dolara u približnim vrednostima. Najmanju cenu i najveću krizu od svog nastanka bitcoin je imao 2014. godine. Upravo iz tog razloga, ukoliko želite brzu i laku zaradu na internetu, ulaganjem i manipulacijama pomoću digitalnog novca, neophodno je da redovno pratite njegovu cenu i vrednost na digitalnoj ili internet berzi.
Kada se jednom upoznate sa načinom izrade i samom „bitcoin mrežom“, postavlja se logično pitanje – kako ovaj digitalni novac možete kupiti i iskoristiti za svoje potrebe? Kao i bilo koja druga novčana valuta, i ova digitalna se može kupiti veoma jednostavno, bilo u menjačnicama, bilo trgovinom na berzi (što je najmanje preporučljivo i veoma rizično), ili pak od osoba koje se bave transakcijom bitcoina, tj trguju ovim digitalnim novcem (takozvana fizička lica sa kojima možete obaviti kupo-prodaju). Plaćanje uz pomoć bitcoina takođe ne bi trebalo da predstavlja nikakav problem, i može da se vrši na više različitih načina, bilo direktno online, bilo putem banaka, bankovnih kartica, poklon vaučera i slično.
Otvaranje digitalnog novčanika
Prvi i osnovni postupak u transakcijama digitalnim novcem jeste otvaranje takozvanog digitalnog novčanika (digital wallet). U svetu virtuelnog novca, ovi novčanici su u suštini sinonim za standardne bankovne ili tekuće račune u „stvarnom“, tj svakodnevnom životu.
Digitalni novčanik možete otvoriti na jedan od dva navedena načina:
– tako što instalirate softver-wallet na hard disk svog desktop računara (sličan novčanik možete otvoriti i na svom mobilnom telefonu sa android platformom ili na tabletu ili prenosnim računarima)
– tako što se prijavite na onlajn novčanike koje je neko već napravio i bavi se njihovim izdavanjem ili pak prodajom. Vi osmišljate što bolju lozinku i prijavljujete se za online bitcoin wallet
Obe ove navedene opcije, pored prednosti, imaju i mane, ali su digitalni novčanici svakako jedan od najboljih načina za onlajn trgovinu, iako vam niko ne može garantovati ni stoprocentnu anonimnost, niti zaštitu vaših ličnih podataka, u ovakvim internet transakcijama.
Ukoliko pak ne smatrate da su digitalni novčanici za vas najbolje rešenje, možete svoje bitcoine čuvati u takozvanim investicionim fondovima ili ih ulagati na neki drugi način. Jedan od najsigurnijih i najpoznatijih ovakvih fondova se zove BIT (skraćenica od engleskog – Bitcoin Investment Trust fond). Takođe bitcoine možete kupiti ili pak njima trgovati i na online bitcoin berzi (Bitstamp).
Upotreba digitalnog novca
Kao i bilo koja druga vrsta novca, tako i bitcoin kao digitalni novac, služi za kupoprodaju, ali u ovom slučaju elektronsku, tj digitalnu. Po tome koja mu je osnovna upotreba, on se ne razlikuje od bilo koje druge vrste novca, jer putem interneta, roba i usluge kao što je poznato, mogu se plaćati i u evrima, dinarima, lirama, dolarima, ili bilo kojom drugom vrstom novca. Ono što bitcoin suštinski čini posebnim jeste postojanje potpuno „decentralizovane“, takozvane bitcoin mreže. Prednost ovakve povezanosti u mrežnu strukturu, kao i pomenute decentralizacije jeste u tome što bitcoin nije i ne može biti kontrolisan ni od jedne svetske institucije, velike korporacije, svetske sile, političke, niti bilo koje druge vrste industrije.
Kako popularnost bitcoina sve više raste, veliki broj banaka je instalirao, i u svoju ponudu uveo i takozvane bitcoin bankomate. Najpopularniji i najranije osmišljen ovakav bankomat za bitcoin transakcije se nalazi u glavnom gradu Kanade, Vankuveru.
Takođe, pored standardnih platnih kartica, sve se više upotrebljava i jednostavna bitcoin kartica, kako za internet transakcije, tako i za prevođenje bitcoina u realne novčane valute, bilo u samoj banci, bilo putem navedenih bankomata.
Neke turističke organizacije, kao i razni festivali u svetu, takođe u svojoj ponudi imaju i mogućnost direktnog plaćanja računa i usluga pomoću ovakvih kartica sa novcem u formi bitcoina. Kasnije se u odgovarajućim menjačnicama ili bankama, ovaj digitalni novac zamenjuje za odgovarajuće novčane valute.
Iz prethodno navedenog, možemo lako zaključiti da je upotreba bitcoina najčešća u svrhe plaćanja, tj kupovine, ali se on takođe može iskoristiti i za:
– slanje novca ili transakciju
– za ulaganje ili investiranje
– za ostvarivanje profita na berzi
Upotreba bitcoina za digitalnu trgovinu
Bitcoin se za plaćanje i kupovinu na internetu može koristiti veoma lako, brzo i jednostavno. Što je najvažnije, ovaj način plaćanja je još uvek najsigurniji u digitalnom svetu, i upravo ta činjenica mu svakodnevno povećava kako vrednost, tako i opštu rasprostranjenost upotrebe. Tako se sve češće susrećemo sa takozvanim bitcoin radnjama, tj prodavnicama (bitcoin-store, bitcoin-shop), u kojima je ova valuta jedino sredstvo trgovine. Ukoliko ste stekli određenu količinu bitcoina, možete da ih potrošite na razne načine. Kao što je slučaj i kod „standardnog“ novca, puno ga je teže zaraditi nego potrošiti.
Dakle, pored online kupovine u već pomenutim online shopovima, ili u prevodu internet prodavnicama, bitcoine možete utrošiti i na brojne druge načine. Vrlo jednostavnom pretragom na internetu možete pronaći spisak online radnji koje kao sredstvo plaćanja prihvataju i digitalni novac.
Takođe, neke od njih nude i poklon vaučere koje možete naručiti online i platiti u bitcoinima, a onda direktno u prodavnici vaučer možete zameniti za željeni proizvod. Još uvek u razvoju je i slanje raznih čestitki, pozivnica, ili poklon kupona koji se plaćaju digitalnim novcem.
Jedan od čestih načina da utrošite svoj digitalni novac, a koji svakako ne preporučujemo, pre svega zbog mogućih velikih i lakih gubitaka, jesu i sve brojnije online kockarnice i kladionice. Neke od internet igrica koriste bitcoine kao ulog, ili ih daju kao nagradu ukoliko pređete određeni „nivo“, ili budete definitivni pobednik.
Sve je veći broj restorana, kafića, hotela, hostela i brojnih turističkih organizacija koje su uvele mogućnost rezervisanja i plaćanja svojih usluga u obliku bitcoina. Svetski muzički, filmski i brojni drugi festivali, kao i drugi kako kulturni, tako i sportski događaji, takođe sve više uvode mogućnost plaćanja raznih sadržaja ovim putem. Sve je češći slučaj da brojne humanitarne organizacije i fondacije prihvataju donacije u obliku digitalnog novca.
Velike aukcijske kuće, licitiraju svoje proizvode online, tako da, ukoliko imate dovoljno bitcoina u svom digitalnom novčaniku, možete se ravnopravno nadmetati za neki komad nakita ili vredno umetničko delo.
Kao i u brojnim drugim oblastima, ni digitalni novac nije zaobišlo takozvano „crno tržište“, jer je kontrola u bitcoin mreži za ovaj nivo trgovine praktično minimalna, a uz sve to, nema ni plaćanja provizija ni poreza, pa je to idealna prilika za kupovinu ili prodaju ilegalno stečenog oružja, narkotika i slično. Ni u kom slučaju vam ne savetujemo da svoj digitalni novac trošite na ovaj način.
Transakcije uz pomoć bitcoina
U bitcoin mreži takođe postoji i opcija slanja novca i takozvane transakcije, odnosno zamene bitcoina za neku drugu novčanu valutu. To je pre svega veoma značajno i povoljno prilikom slanja novca u inostranstvo. Princip je dosta jednostavan i sastoji se u tome da osoba koja želi da pošalje novac, najpre razmeni neku novčanu valutu (evre, dolare, dinare) u digitalni novac, tj u bitcoine. Zatim osobi kojoj želi da novac prosledi, šalje isti upravo u obliku bitcoina. Kada primalac dobije bitcoine, on ih jednostavno zameni u drugu valutu, odnosno opet u neku od novčanih valuta koja je njemu potrebna, ili koja se pak koristi u datoj zemlji.
Naravno, ovakav način novčane transakcije nije u potpunosti besplatan, i određen stepen provizije se obračunava i naplaćuje određenim procentom, koji se oduzima i pošiljaocu i primaocu. Ipak, ovo je daleko najjeftiniji i najbrži način transfera novca, pod uslovom da ste u sam proces dovoljno dobro upućeni.
Investiranje i zarada korišćenjem digitalnog novca
Uprkos tome što je bitcoin digitalna valuta, a time kao i sam internet pripada „virtuelnom“ svetu, pomoću njega se ipak može vršiti ulaganje, tj investiranje u akcije, fondove, nekretnine, deonice, ili neke hartije od vrednosti. U tom smislu se bitcoin ne razlikuje od bilo koje druge „standardne“ novčane valute, i time što ga prevodimo u neki drugi vrednosni oblik, mi mu osiguravamo, i eventualno i povećavamo tržišnu cenu. Na taj način od digitalnog novca možemo ostvariti i značajnu zaradu.
Jedini problem prilikom korišćenja bitcoina u ovakvim investicijama, jeste to što njegova vrednost neprestano varira i u suštini nikada nije jasno i precizno definisana. Zato se njegova „cena“ može menjati iz dana u dan, i osoba koja ulaže u bitcoinima sa jedne strane može da ostvari velike profite, ali sa druge može sebe izložiti finansijskom krahu, tj dovesti se do velikih finansijskih problema.
Upotreba bitcoina za trgovinu i zaradu na berzi
Kako je u prethodnom tekstu već više puta naglašeno, vrednost ove valute je vrlo varijabilna i nestabilna i može se drastično promeniti čak i na dnevnoj bazi. Upravo iz tog razloga, trgovina i ulaganje bitcoina na berzi je veoma rizična i nije naročito preporučljiva. Međutim, postoje osobe koje se profesionalno bave berzanskim transakcijama koje su bazirane isključivo na takozvanim „bitcoin berzama“. Stoga, ukoliko je neko spreman i na rizik i ne tako mali gubitak, iako nije ni preporučljivo, a ni u potpunosti legalno, može se oprobati i u ovoj vrsti ulaganja.
Kako je ranije takođe napomenuto, bitcoin berza je i jedno od mesta na kome možete kupiti svoj digitalni novac, a zatim ga ili dalje ulagati ili čuvati u svojim digitalnim novčanicima. Jedna od najpopularnijih bitcoin berzi u svetu je takozvani Bitstamp, i ona nudi transakcije u američkim dolarima. Ali, pored problema sa mogućim gubicima prilikom ovih transakcija, ova digitalna berza takođe zahteva vaše lične podatke, adresu, broj računa i neke podatke koje i inače ne ostavljamo suviše lako na internetu, upravo zbog mogućih i učestalih krađa identiteta, novca i sličnih problema.
Prednosti i mane upotrebe digitalnog novca
Kao što je prethodno više puta napomenuto, bitcoin mreža je u potpunosti decentralizovana, odnosno, ne kontroliše je ni centralna svetska banka niti međunarodni monetarni fondovi. Osnovna prednost takvog sistema funkcionisanja jeste da se upotrebom digitalnih novčanica ne plaćaju nikakve provizije, održavanja računa, ne postoje posrednici u plaćanju roba i usluga.
Takođe, banke ne mogu izazvati inflaciju i digitalni novac nastavlja da kruži u svakom slučaju, nezavisno od „spoljnih“ okolnosti. Sa druge strane postoje i neke, ne tako zanemarljive mane decentralizacije, a to je pre svega da nema mogućnosti vraćanja novca ukoliko vam se usluga ne izvrši, i da nemate nikakvu kontrolu nad virtuelnim novcem, niti bilo čiju garanciju.
Smatra se da se u poslednje vreme, kako je popularnost bitcoina porasla, povećao i broj prevara koje su za ovu valutu vezane, i da on dostiže i cifru od čak 50 %.
Bitcoin transakcije i zarade su, uslovno rečeno anonimne. U nekim situacijama, međutim, potrebna je registracija da biste otvorili svoj onlajn novčanik. Ukoliko pri tome ostavite svoju e-mail adresu, preko nje vam vrlo lako mogu ukrasti sve bitcoine koje ste sakupili, ili nekom vrstom trgovine zaradili.
Takođe, uprkos zagarantovanoj anonimnosti, svaka transakcija koja se izvrši u samoj bitcoin mreži je u potpunosti transparentna, i svaki prenos i podatak ostaje u njoj trajno zabeležen. Stoga, svako ko se i minimalno razume u ovu vrstu onlajn poslovanja, može da ima uvid u sve vrste poslova koje ste obavili, kao i u količine bitcoina koje ste potrošili i na šta ste ih sve upotrebili. Takođe je nepotrebno posebno napominjati da se svaki vaš nalog na mreži može hakovati, tako da je potrebno i najpraktičnije koristiti više različitih e-adresa i lozinki, a ne samo jednu šifru.
Vrlo je jednostavno otvoriti onlajn bitcoin račun, održavanje istog je potpuno besplatno, a vreme koje je potrebno za ovaj poduhvat meri se u minutima. Kao što smo naveli, možete otvoriti svoj lični desktop novčanik, mobilni novčanik, ili pak iskoristiti već napravljene račune i novčanike koje je neka druga osoba koja se time bavi već kreirala (onlajn novčanici/računi). Naravno i u ovom slučaju je potrebno da se dodatno osigurate. Ako instalirate softver sa digitalnim novčanikom na svoj računar, tablet ili android telefon, neophodno je da instalirate i takozvani back-up, ili podršku koja će vas sačuvati od gubljenja podataka ukoliko vam „sistem padne“, ili dođe do nekog drugog problema. Ukoliko koristite online novčanike koje je napravila neka druga osoba, i koja ih time i kontroliše, radi svoje sigurnosti, bitno je da imate jako dobru i kvalitetnu šifru koju je teško „probiti“ ili ukrasti.
Opasnost od korišćenja onlajn novčanika se skriva upravo u tome – sve šifre kojima pristupate svojim bitcoin računima kontroliše osoba/osobe koje su te novčanike i kreirale, i, ukoliko im se ukaže prilika, vrlo lako mogu iskoristiti vaše lozinke i isprazniti vaše račune, a vi tu nećete moći učiniti praktično ništa. Ako ste početnik ili niste sigurni u online novčanike, postoji i takozvana „cold storage“ opcija – sve vaše lozinke se nalaze offline (kada niste konektovani tj kada niste online) i niko sa interneta im ne može pristupiti.
Novac putem bitcoin računa može da se pošalje bilo gde, u roku od svega nekoliko minuta, što je posebno pogodno za slanje ili primanje novca iz inostranstva. Takođe su procenti koji se za ovakve prenose naplaćuju, praktično zanemarljivi, ako se uzme u obzir jednostavnost i brzina izvršenja usluge. Virtuelni novac se može zameniti bilo pre slanja ili pre primanja, u online menjačnicama, i tako prevesti u odgovarajuću valutu. Ili se, pak, sa druge strane, a što je i dosta jednostavnije, novac može poslati ili primiti u digitalnoj formi, pa naknadno zameniti u menjačnicama, bankama, na bankomatima, ili se pak koristiti u vidu bitcoin kartica za plaćanje usluga i robe tamo gde je to omogućeno i regulisano.
Jedna od najvećih mana bitcoin transakcija je „nepovratnost“ poslatog ili uplaćenog novca. Ako jednom pošaljete bitcoin, ili pak njime platite robu ili neku uslugu online, ne postoji nikakav način da tu uplatu na vreme obustavite tj prekinete i povratite svoj digitalni novac.
Zaključak
Iako na prvi pogled deluje da je korišćenje digitalnog novca veoma jednostavno, iz navedenog teksta se jasno vidi da postoje i brojni i to veoma ozbiljni problemi i mane. Svet tehnologije napreduje svakodnevno, i svi postojeći problemi se rešavaju praktično u pokretu. Kao i u svim drugim oblastima, svakodnevno se pojavljuju nove ideje i bolji „proizvodi“, tako da od digitalnog novca ne treba u potpunosti odustati.
Međutim, dodatna opreznost nikada nije na odmet, jer i pored svih i praktično neograničenih prednosti koje ima, svet interneta je pun hakera, „virusa“ i brojnih prevara.
