Priča o uzgoju, proizvodnji i upotrebi kukuruza kao izuzetno važne poljoprivredne sirovine za evropski svet počinje krajem XV veka, kada je čuveni moreplovac Kristofer Kolumbo otkrio ovu, do tada Zapadnom svetu nepoznatu žitaricu na Kubi. Kukuruz je u Evropu najpre stigao kao zanimljiva baštenska vrsta, ali je vrlo brzo prepoznat kao iskoristiva sirovina za ishranu.
Pokazalo se da ova žitarica ima potencijal da daje obilne prinose i da je izuzetno upotrebljiva i isplativa za ishranu ljudi i životinja. Od samih početaka upotrebe i gajenja kukuruza kao sirovine za stočnu ishranu ili ljudsku upotrebu, takozvano ‘žuto zlato’ je postalo i još uvek nosi titulu jedne od najrasprostranjenijih vrsta žitarica u svetu.
Ako govorimo o najvećim proizvođačima kukuruza u bliskom periodu, na globalnom novou, najveći proizvođač su Sjedinjene Američke Države, sa čijeg kontinenta ova vrsta i potiče, zatim slede Kina, u koju se kukuruz nastanio brzo nakon svog širenja po Evropi, zatim Brazil, Indija i Argentina.
Kada se osvrnemo na proizvodnju kukuruza u našoj zemlji i uporedimo sa državama u regionu, samo Rumunija ima veće površine kukuruza od nas, a u dobrom položaju se nalazi i susedna Mađarska. U odnosu na evropski svet, naša zemlja se nalazi na prilično zavidnom petom mestu.
Privredni značaj kukuruza
Kukuruz je u svetu, pa i kod nas, izuzetno značajna poljoprivredna kultura. On se koristi za proizvodnju različitih produkata i naširoko se upotrebljava u industriji. Pre svega, kukuruz je izuzetno važna sirovina za ishranu ljudi i životinja; kod nas se u svrhu ishrane stoke koristi čak devedeset odsto kukuruza, dok se u ljudskoj ishrani upotrebljava oko deset procenata.
Pored prehrambene industrije, kukuruz se upotrebljava u farmaciji, kozmetologiji, hemijskoj i tekstilnoj industriji, a njegov agrotehnički potencijal je veoma visok. Kukuruz je u tom smislu veoma važan, budući da održava tlo ishranjenim i sprečava širenje korova.
Kukuruz ima izražen ekonomski potencijal, pre svega zato što se skoro svaki deo ove biljke može industrijski prerađivati i upotrebljavati. Kukuruz ima različite vrste, a postoji devet osnovnih tipova. Kod nas su najprisutnije sledeće vrste kukuruza: zuban, tvrdunac, šećerac i kokičar.
- Zuban – Kukuruz zuban je žutog, belog ili crvenog zrna i izuzetno obiluje skrobom, pa se zato najviše uzgaja u svrhu proizvodnje koncentrata za ishranu životinja;
- Tvrdunac – Kukuruz tvrdunac može biti bele, žute, narandžaste, crvene i ljubičaste boje, daje manji rod od prethodnog tipa i zastupljen je u ljudskoj ishrani;
- Šećerac – Dobro poznat i omiljen kukuruz šećerac je narandžaste ili bele boje, slatkastog ukusa i zastupljen u ljudskoj ishrani;
- Kukuruz kokičar je tvrdog i sitnog zrna, različitih boja i upotrebljava se u ljudskoj ishrani i kao hrana za živinu;
Kukuruz ima visoku upotrebnu vrednost i jedna je od vodećih poljoprivrednih kultura. Njegov potencijal u proizvodnji je veliki i zato što se samom preradom gubi tek mali procenat sirovine, pa se tako kao konačni proizvod dobija skoro ista težina. Pomenuli smo visoki potencijal kukuruza kao stočne hrane i namirnice za ljudsku ishranu, kao i druge vidove upotrebe.
Osim toga, zahvaljujući svom hemijskom sastavu, kukuruz je odlična sirovina za proizvodnju kvalitetnog ulja; sadržaj ulja u klicama kukuruza iznosi i do 40%, dok je prosečan sadržaj ulja oko 6%.
Proizvodnja i promet kukuruza
Koliki je prinos kukuruza u našoj zemlji, kakve su zalihe ove žitarice i na osnovu kojih parametara se formira cena ove preko potrebne sirovine?
Kretanje cene kukuruza kod nas, pa i drugde u svetu, u najvećoj meri zavisi od agroekonomskih uslova i kompleksa faktora koji utiču na aktuelni prinos bilo koje poljoprivredne sirovine, koja se uzgaja u velikim količinama i ima višestruku, vrlo raširenu upotrebu. Isto se odnosi i na kukuruz.
Složeni faktori, koji uključuju pre svega klimatske uslove, koji utiču na to koliko će rod biti obilan i kakav će biti njegov kvalitet, te kretanje cena na berzi, date i drugih srodnih sirovina, formiraće i stepen njenog prometa.
Primera radi, prošlogodišnji rod kukuruza u našoj zemlji bio je nešto niži od uobičajenog, ali su ipak količine kukuruza sasvim solidne. Temom kretanja cena žitarica i njihovim prometom se bave stručnjaci sa višedecenijskim iskustvom u oblasti agroekonomije. Kakva su očekivanja vezana za tržište kukuruza u aktuelnom i narednom periodu? Objasnićemo kako cene drugih sirovina utiču na formiranje cene kukuruza na berzi i kako se taj proces odvija.
Kao primer ćemo koristiti stanje kukuruza na našem tržištu iz prethodnog bliskog perioda od nekoliko godina. Uzmimo u obzir podatak da prinos kukuruza nije bio u skladu sa generalnim očekivanjima prinosa date kulture žitarica; rod je, naime, bio manji za nešto više od dvadeset procenata u odnosu na prethodni period. U sezoni od pre nekoliko godina, prinos kukuruza je imao rekordan iznos, tek nešto niži od proseka izvedenog za period od pet godina.
Formiranje cene kukuruza
Kada je prinos neke poljoprivredne kulture manji, obično su očekivanja i da se za nju može postaviti viša cena; ukoliko su potrebe za jednom žitaricom u višegodišnjem proseku, a prinos te žitarice je ispod tog proseka, sasvim je logično da otkupna cena za nju bude viša, usled veće potražnje, a manje resursa. Cena kukuruza na našem tržištu je, međutim, imala visoku očekivanu stopu samo dok se smatralo da će prinos biti regularan.
Međutim, stanje na svetskom i domaćem tržištu kukruza je pokazalo drugačiji ishod; sveukupan rod kukuruza je bio manji i to i na globalnom i lokalnom nivou, dok je prinos drugih kultura bio veći.
Kako prinos drugih žitarica utiče na formiranje cene kukuruza? Na datom primeru govorimo o situaciji u kojoj je rod pšenice dao dosta veći od prinosa kukuruza. Fluktuacije cena žitarica na berzi su u korelaciji i međusobno utiču jedna na drugu. U ovoj situaciji, cena pšenice je bila niža od cene kukuruza na međunarodnom nivou, dok je uobičajeno da bude viša. Niska cena pšenice tako formira i nisku cenu kukuruza, budući da ona nema perspektivu da dalje raste. Pored toga, veliki deo proizvođača je iz tog razloga čuvao zalihe, u iščekivanju bolje cene, te se manja količina kukuruza od prosečne izvozila i prodavala u inostranstvu.
Evo kolika je trenutno cena američkog kukuruza na berzi:
Commodities are powered by Investing.com
Cena kukuruza se, za razliku od cene pšenice, menja na lokalnom nivou, u zavisnosti od klimatskih prilika i prinosa. Rekordan prinos kukuruza olakšava prihvatanje niže otkupne cene. Problem kukuruza je što je on veoma podložan vremenskim uslovima, a jake suše, koje su u poslednjim godinama prilično česte, u velikoj meri utiču na rod kukuruza.
Pšenica, sa druge strane, retko biva oštećena takvim klimatskim varijacijama, a njeni prinosi bivaju veći. Međutim, u obzir uvek treba uzeti i vrstu žitarica, odnosno njenu namenu; prinpsi i promet stočne i kvalitetne žitarice se razlikuje, na šta utiču i klimatski uslovi, kao i stanje na globalnom tržištu.
Otkup i cena kukuruza
Kada govorimo o otkupnoj ceni kukuruza, prošlogodišnji rod merkantilnog kukuruza je predviđen za prodaju po ceni od 16.5 dinara po kilogramu kukuruza u zrnu, a predviđen otkup se odnosio na količinu od 51 256 tona prošlogodišnjeg roda. Kukuruz otkupljuje Republička direkcija za robne rezerve, posredstvom aktivnih registrovanih poljoprivrednih gazdinstava individualniog i zadružnog sektora.
Prema pravilniku, individualni sektor pojedinačno može da otkupi minimalnu količinu od 10 tona kukuruza /maksimalna količina iznosi 100 tona) , dok je ta količina po nosiocu zadruge 20 tona (maksimalna količina iznosi 200 tona). U Srbiji se ovaj postupak odvija preko Produktne berze sa sedištem u Novom Sadu.
- Otkupna cena roda merkantilnog kukuruza iz 2016. – 26.5 dinara po kilogramu
Prodavci kukuruza ne plaćaju berzansku proviziju, već samo transportovanje zaliha. Prodavci kukuruza se isplaćuju u roku od petnaest dana nakon potpisanog ugovora između Direkcije i prodavaca. Poslednja cena merkantilnog kukuruza roda 2016. na berzi je 16.2 dinara po kilogramu. Poređenja radi, navodimo koje su zaključene berzanske cene svih žitarica prošlogodišnjeg roda 2016. bez PDV-a, prema poslednjim podacima.
- Kukuruz – 16.2 din/kg
- Pšenica – 17.8 din/kg
- Soja – 44.6 din/kg