Dijamanti su otkriveni u davna vremena; prema nekim arheološkim podacima, pronađeni su u razdoblju drevne Indije, negde pre oko tri i šest milenijuma. Ovaj prekrasni kamen odavno je bio redak i cenjen, a sam njegov naziv povezuje se sa grčkom rečju koja označava pojmove večnosti, trajanja, stabilnosti i istinske prirode.
To je najčvršći i najotporniji mineral na svetu, koji se ponosno našao na samom vrhu Mosove skale; istovremeno je i kristal sa najvećim stepenom prelamanja svetlosti.
Hemijski sastav dijamanata je otkriven u XVIII veku; potvrđeno je da se ovaj dragoceni i prekrasni mineral sastoji od ugljenikovih atoma. Međutim, u svetu je postao šire poznat tek negde u XIX veku, zahvaljujući i većoj dostupnosti i reklamiranju.
Dragoceni dijamant često poistovećujemo sa prozračnim, bezbojnim i blistavo sjajnim kamenom, no dijamanti se mogu naći i u drugim bojama; postoje, recimo, žuti i ružičasti dijamanti. Neiskusni ga često mešaju sa kockastim cirkonima, sintetičkim kamenjem koje nema nikakvu vrednost, no, na oko prilično verno oponaša izgled dijamanta.
Svaki profesionalni juvelir i zlatar ume da proceni da li je reč o pravom kamenu; njegova verodostojnost se može proveriti prelemanjem svetlosti i uz pomoć toplote. Vodeće oblasti sa rudnicima dragocenog minerala koje se bave proizvodnjom dijamanata su Južnoafrička republika, Bocvana, Namibija, Kanada i Rusija. Osim iskopavanja u rudnicima, dijamanti se prave i sintetički, ali takav kamen ne može da dostigne veličinu i vrednost prirodnog kamena.
Zanimljivost: Još jedna od čestih zabuna vezana je za pojam brilijant, za koji mnogi misle da je druga vrsta dragogog kamena; reč je, zapravo, o specifično obrađenom, odnosno izbrušenom dijamantu. To je ovalan i najpopularniji brus dijamanta, koji se najčešće koristi u izradi skupocenog nakita. Brilijant je najskuplja ‘vrsta’ dijamanta, zato što zahteva mineral izuzetne čistoće i kvaliteta da bi se uopšte mogao obraditi na takav način.
KARAKTERISTIKE DIJAMANATA
Dijamanti se stručno procenjuju na osnovu nekoliko važnih karakteristika, koje određuju njihov kvalitet. Da bi se lakše snašli sa procenom ovako dragocene materije, profesionalci su osmislili jedinstveni sistem četiri slova C, 4C. Skraćenica se zapravo odnosi na početna slova svake od četiri osnovne osobine dijamanta, a to su njegova težina u karatima, boja dijamanta, čistoća kamena i način sečenja, odnosno brušenja dijamanta; u originalnu, to su, dakle, carat, color, clarity i cut..
Prodavci dijamanata veoma se trude da realno predstave ‘četiri slova C’ potencijalnim kupcima; to je veoma važno, budući da su dijamanti veoma skupi, te je dobra prezentacija njihovih karakteristika od presudne važnosti pri odabiru. Drugim rečima, verodostojnost ovog minijaturnog bogatstva mora da bude jasno istaknuta; stranke se ne odlučuju olako na kupovinu dragocenog kamena koji može da košta i 20 000 evra!
Osim 4C, aktuelno je i još nekoliko načina rangiranja dijamanata po kvalitetu, a to su, najprisutniji GIA standard i za nas manje bitni RAL, IDC i Scan.D.N. Na svetu, inače postoji zvanično registrovanih osamnaest berzi dijamanata. U nastavku objašnjavamo svaku karakteristiku ponaosob.
Težina dijamanta/CARAT
Karat je jedinica kojom se u svim od pomenutih standarda određuje težina dijamanta; ona je nepromenljiva u svakom sistemu i iznosi 0.20 grama za jedan karat, 1 ct. Dijamanti su redak i dragocen mineral, koji se u prirodi, naravno, ne može naći u velikom ‘komadima’, kao ni druge plemenite materije. To objašnjava zašto jedan dijamant težine od, recimo, dva karata jeste skuplji od tri manja kamena; što je sama vrednost veća u jednom komadu, to je i cena viša.
Poseban način merenja težine dijamanata primenjuje se kada određujemo vrednost, odnosno visinu cene, za dijamant koji se nalazi u nekom komadu nakita. Težina se određuje najbliže moguće, tako što se kamen meri, a brojka se pronalazi u postojećim standardizovanim tabelama za specifičan oblik u kome se dati kamen nalazi. Pošto to nije stoprocentno precizna metoda, dobijenoj cifri se dodaje ili oduzima 10%.
Boja dijamanta/COLOR
Kao što smo već pomenuli, dijamant može da se nađe u različitim bojama spektra, iako se obično smatra da postoje samo providni, odnosno dijamanti bez boje. Bezbojni dijamanti jesu najčešće na tržuštu, a oni koje karakteriše zaista totalno odsustvo boje se i najviše cene; pored njih, veoma su na visokoj ceni i izrazitko neobični i retki plavi, crveni i ružičasti dijamanti.
Kako se određuje stepen obojenosti jednog kamena? Odrednica boje ima svoju posebnu skalu, a ona je bazirana na određivanju tačnog nivoa obojenosti kamena, u odnosu na njeno potpuno odsustvo; što je manje prisutna boja, to je vrednost veća. Kada je reč o proceni vrednosti, stepen obojenosti je lakše uočljiv kod većeg kamena, posebno onog koji nije ugrađen u nakit.
Osim toga, tek gotovo neprimentna razlika u nijansi može mnogo da utiče na cenu kamena ili nakita, pa zato mnogi češće biraju veće kamenje, nešto manjeg kvaliteta po pitanju obojenosti.
Fancy boje – Takozvane fancy boje su pomenuta crvena, ružičasta i plava. Za njih važi suprotan princim; kod takvih kamenova se više ceni veće prisustvo boja. Što je ona upadljivija, snažnija i čistija, to i sam dijamant vredi više.
Odsjaj – Karakteristike odsjaja, odnosno fluorescence, jeste zapravo fenomen koji se može sresti prilično često kod dijamanata; danas može lako da se proveri ultraljubičastim zracima. Odnosi se na emitovanje plavičastog odsjaja, ponekad žutog, crvenog iili zelenog. Kamenje koje je imalo tako snažnu fluorescencu nekada se nazivalo Blauweiss, odnosno plavičasto-belo i bilo je cenjeno više nego ‘običan’ kamen. Međutim, u moderno doba je takvo kamenje sada niže vrednosti, zbog zamućenosti koje mu odsjaj daje. Sam termin Blauweiss se ne koristi.
Čistoća dijamanta/CLARITY
Osobina čistoće dijamanata odnosi se na stepen njegove homogenosti; u prirodnom okruženju je izuzetna retkost pronaći kamen koji nema nikakve druge supstance u samoj strukturi i koji je i površinski besprekoran.
Ipak, takvo kamenje postoji i ono ima veoma veliku vrednost. Na drugoj strani skale se nalaze primerci koji u sebi imaju puno inkluzija; kada je reč o proceni kavliteta, neki mogu imati i jednostavno preterani broj inkluzija, koje mogu značajno da utiču na samu dugovečnost, otpornost i izgled dijamanta.
U rasponu između besprekornih primeraka i onih sa velikim brojem inkluzija tu su raznovrsni dijamanti sa različitim stepenom inkluzija. One kamenu mogu da daju i poseban, interesantan izgled i puno govore o samom kamenu, odnosno predstavljaju neki vid ‘lične karte’ dijamanta. U opisu kamena se govor o svetloj ili tamnoj inkluziji, a za malene pukotine unutar samog dijamanta upotrebljava se pojam pero; drugi nazivi su odbačeni zbog marketinške neefikasnosti.
Evo kako se dijamanti opisuju na osnovi osobine čistoće.
- FL – Fl ili Flowless su djamanti koji nemaju vidljivih inkluzija i drugih mana pri uvećanju od 10X, kod profeionalnog procenjivača;
- IF – IF ili Internaly Flowless su primerci bez inkluzija i sa izuzetno malim nepravilnostima, vidljivim takođe pod uvećanjem od 10X;
- VSl1/VSl2 – Ovu su varjante Very, Very Slightly Included, što se odnosi na dijamante koji imaju vidljive, ali zanemarljive inkluzije pri navedenom uvećanju;
- Sl1/Sl2 – Ovo su varijante Slightly Included, što se odnosi na jasno vidljive inkluzije pod istim uvećanjem;
- I1/I2/I3 – Ovo su varijeteti Included, sa očigledno prisutnim inkluzijama, vidljivim pod istim uslovima, a koje mogu da utiču na izgled kamena;
Brus/CUT
Obrada dijamanta brušenjem je ono što čovek može da učini kako bi ovaj jedinstveni i dragoceni mineral učinio još lepšim i svu njegovu prekrasnost doveo do potpunog izražaja. Kada se kamen izbrusi na izuzetno dobar način, čak i onaj koji ima inkluzije ili boju nižeg kvaliteta može da izgleda efektnije nego što zaista jeste; to ne znači da je on lažan, već da je izuzetno dobro obrađen. Obrada kamena podrazumeva stil, odnosno oblik u koji se kamen brusi, te izradu, odnosno njegovu proporcionalnost i poliranje.
Brušenje, međutim, nije usaglašeno standardizovano kao prethodne tri karakteristike; cilj je da se dobije što veći profit, a kako je, naravno, teže kvalitetno izbrusiti manje primerke, to je na tržištu dosta većih primeraka dijamanata, ali brusa nižeg kaliteta. Sama obrada može dosta da odstuppa od ostalih osobina jednog kamena; zato se takođe dešava da nekvalitetno obrađen dijamant, koji se odlikuje vrhunskim preostalim tri C, može da se proda po impresivnim cenama.
KUPOVINA I CENE DIJAMANATA
Kada je reč o cenama dijamanata, one zaista mogu da variraju, a sve u zavisnosti od pomenutih karakteristika. Prilično je uobičajeno da se dijamanti kupuju na vereničkom prstenju, po pristupačnim cenama od oko 200 i 300 evra, ali isto tako, najfiniji čisti dijamant, težine od tri karata može koštati i 20 hiljada evra. Kada se kupuju dijamanti, jako je važno imati dobar uvid u sertifkat; nemojte kupovati olako kamenove koji su na neki način ‘poboljšani’ veštačkim putem.
Uvek morate da imate dobar uvid u odnos cene i kvaliteta, jer često dolazi do prilično loše investicije u teži kamen lošijeg kvaliteta, budući da cene mogu znatno da variraju. Nikako se ne savetuje kupovina kod prodavaca koji daju velike popuste i reklamiraju se niskim cenama; to gotovo sigurno znači da je reč o kamenju veoma niskog kvaliteta.
Ako kupite kamen po najjeftinijim ponudama, a namera vam je da ga dalje unovčite, najverovatnije nećete biti u mogućnosti da pronađete zainteresovanog kupca, jer kamen je verovatno veoma niskog kvaliteta; govorimo o odnosu ponude od 2000 evra za 1 karata, koja se smatra jeftinom. Ako, sa druge strane, kupite najkvalitetniji mogući dijamant, možete se naći u sličnoj situaciji, pošto je čisto kamenje vrlo retko, a izraziti kvalitet karakteristika je na dodatnoj ceni. Najbolja varijanta jeste da se odlučite za primerke srednjeg ili srednje višeg kvaliteta
Kupovina i cene dijamanata u Srbiji
Verovatno vas najviše zanima kakvo je stanje u našoj zemlji po pitanju kupovine dijamanata, koliko oni koštaju i na koji se način, to jest u kojim oblicima najčešće kupuju. Možda će vas iznenaditi podatak da se kod nas zapravo troše enormne količine novca upravo na kupovinu dijamanata i to na dnevnom novivou. Prema najnovijim statistikama, u Srbiji se na kupovinu ovog dragocenog kamenja potroši oko 80 000 evra i to svaki dan. Ko to kupuje dijamante u Srbiji?
Uporedne statistike pazara u zlatarama na našem tržištu pokazuju da se u toku jednog meseca na dijamante i druge visoko cenjene drage kamenove potroši osam hiljada plata, misleći pritom na prosečnu vrednost plata od 46 000 dinara. Kupci dolaze sa raznih strana; to su i stranci, poznati i prosečni građani Srbije. Interesanatan je podatak da veliki broj ‘običnih’ ljudi u Srbiji na dnevnom nivou kupuju dijamante, obično ugrađene u nakit i satove.
Najčešći kupci u našim zlatarama su sportisti, košarkaši, koji se uglavnom odlučuju na kupovinu vereničkog prstenja, a onda i burmi sa dijamantima; vrednosti takvog nakita se kreću između 3 i po i 7 hiljada evra. Poslovni dobrostojeći ljudi kupuju mahom skupocene satove i to u rednostima i do pola miliona dinara; uglavnom se pazare muški satovi u vrednostima i do preko jednog miliona dinara, te ženski satovi sa ovim dragocenim kamenom, nešto manje cene.
Još jedna zanimljivost je vezana za podatak da dijamante gotovo da uopšte ne kupuju poznata lica sa estradne scene, za koje nam često prvo padne na pamet da budu kandidati za pazar dijamanata; naprotiv, mnogo veći broj čine prosečni građani. U Srbiji nakit kupuju naši sugrađani iz unutrašnjosti, kao i kupci iz okolnih republika, najviše iz Hrvatske i Republike Srpske. Osim ‘naših’, u Srbiju, uglavnom u Beograd, po dragoceno kamenje dolaze stranci. Kinezi, uglavnom mlađi muškarci su redovni kupci dijamantskog nakita u Beogradu. Pored Kineza, veoma često u našim zlatarama kupuju i Rusi.
