Savremeni čovek, kao što ćete se u to smo sigurni i sami složiti, ne može čak ni da zamisli život bez prisustva električne energije, jer su gotovo svi segmenti aktivnosti kojima je čovek tokom dana posvećen i u kojima učestvuje, a koji mu omogućavaju lakšu svakodnevnicu, u ogromnoj meri uslovljeni pristupom izvoru električne energije.
Upotreba svremenih sredstava za komunikaciju i za informisanje, kao što su na primer mobilni telefoni, računari, radio aparati ili televizori, zatim upotreba aparata koji čoveku omogućavaju lakšu brigu o ličnoj higijeni ili o higijeni prostora, kao što su bojler, veš mašina, usisivač i brojni drugi aparati, ali i upotreba svih drugih vrsta aparata, bez obzira na njihovu konkretnu namenu, bila bi nezamisliva bez pristupa izvoru električne energije.
Međutim, iako je električna energija, odnosno struja nešto bez čega savremeni čovek doslovno ne može, ona je ujedno i nešto što savremenom čoveku bar periodično zadaje razlog za zabrinutost i to iz razloga što nije besplatna i što njena upotreba sa sobom donosi i novčane izdatke koji su neretko visoki.
Neime, što je veća potrošnja električne energije, odnosno struje u toku meseca, to su srazmerno veći i novčani izdaci kroz koje se izmiruje nadoknada za utrošenu količinu električne energije.
U nastavku teksta, imaćete prilike da pronađete informacije koje se odnose na cenu električne energije, to jest na cenu struje, a nakon što se upoznate sa tim informacijama, imaćete prilike da pronađete i informacije na osnovu kojih ćete proći kroz istoriju nastanka i razvoja električne mreže u Srbiji.
Koja je cena električne energije u Srbiji?
Cena električne energije u Srbiji, baš kao što je to slučaj i u svetu, obračunava se na osnovu utrošenih kilovata, to jest na osnovu utrošenih kilovat sati koji se obračunavaju svakog meseca, to jest jednom u toku meseca.
Srazmerno toj činjenici, možete i sami izvesti zaključak da je najpre potrebno znati koliko košta kilovat struje, da bi bilo moguće dati odgovor na pitanje „koja je cena električne energije u Srbiji?“.
Ipak, da bi precizno i jasno mogli da govorimo o ceni kilovata struje, moramo najpre naglasiti da se ta cena razlikuje u odnosu na zonu potrošnje električne energije.
Naime, postoji zelena zona potrošnje električne energije, zatim plava zona potrošnje električne energije i crvena zona potrošnje električne energije.
Pomenute zone potrošnje električne energije, određuju se u odnosu na broj utrošenih kilovat sati električne energije, što konkretnije znači da svaka od pomenutih zona potrošnje električne energije obuhvata predviđen i tačno definisan broj kilovat sati električne energije koje je u toj konkretnoj zoni potrošnje električne energije dozvoljeno utrošiti u toku meseca.
Pritom, potrošnja kilovat sati električne energije u svakoj od ukupno tri zone potrošnje električne energije, može se vršiti kroz potrošnju u višoj tarifi i kroz potrošnju u nižoj tarifi.
Viša tarifa, drugačije se naziva tarifa „skupe struje“, dok se niža tarifa drugačije naziva tarifa „jeftine struje“
Pre nego što sa vama podelimo konkretne informacije o ceni skupe struje, ali o ceni jeftine struje, najpre ćemo vam objasniti i otkriti koliku potrošnju kilovat sati električne energije je dozvoljeno ostvariti u kojoj zoni potrošnje električne energije:
- Zelena zona potrošnje električne energije: U okviru zelene zone potrošnje električne energije, dozvoljeno je utrošiti do 350 kilovat sati električne energije (do 350 KWh).
- Plava zona potrošnje električne energije: U okviru plave zone potrošnje električne energije, dozvoljeno je utrošiti između 351 kilovat sati električne energije i 1.600 kilovat sati električne energije (od 351 KWh do 1.600 KWh).
- Crvena zona potrošnje električne energije: U okvir crvene zone potrošnje električne energije ulazi potrošnja električne energije koja je veća od 1.601 kilovat sati električne energije (preko 1.601 KWh).
Cena jeftine i skupe struje
Cena jeftine struje, baš kao i cena skupe struje, razlikuje se u odnosu na zonu potrošnje električne energije u okviru koje je jeftina struja ili pak skupa struja utrošena.
Evo koje su cene jeftine struje, a koje su cene skupe struje u pojedinačnim zonama potrošnje električne energije:
- Cena jeftine i skupe struje u zelenoj zoni potrošnje električne energije: Cena jeftine struje koja je utrošena u zelenoj zoni potrošnje električne energije iznosi 1,46 dinara po kilovat satu (1,46 din/KWh), dok cena skupe struje koja je utrošena u istoj zoni potrošnje električne energije iznosi 5,84 dinara po kilovat satu (5,84 din/KWh).
- Cena jeftine i skupe struje u plavoj zoni potrošnje električne energije: Cena jeftine struje koja je utrošena u plavoj zoni potrošnje električne energije iznosi 2,19 dinara po kilovat satu (2,19 din/KWh), dok cena skupe struje koja je utrošena u istoj zoni potrošnje električne energije iznosi 8,76 dinara po kilovat satu (8,76 din/KWh).
- Cena jeftine i skupe struje u crvenoj zoni potrošnje električne energije: Cena jeftine struje koja je utrošena u crvenoj zoni potrošnje električne energije iznosi 4,38 dinara po kilovat satu (4,38 din/KWh), dok cena skupe struje koja je utrošena u istoj tarifi iznosi 17,52 dinara po kilovat satu (17,52 din/KWh).
Ono što je pritom neophodno da znate kada su u pitanju upravo navedene cene jeftine struje i kada su u pitanju upravo navedene cene skupe struje u zelenoj, u plavoj i u crvenoj zoni potrošnje električne energije, jeste da su te cene aktuelne ukoliko se potrošnja električne energije meri dvotarifnim brojilom koje kao takvo razlikuje i zasebno obračunava potrošnju jeftine struje i potrošnju skupe struje, odnosno potrošnju struje po takozvanoj nižoj tarifi i potrošnju struje po takozvanoj višoj tarifi.
Ukoliko se potrošnja električne energije meri jednotarifnim brojilom, koje kao takvo ne razlikuje potrošnju jeftine struje i potrošnju skupe struje, već zbirno obračunava potrošnju električne energije i u takozvanoj nižoj i u takozvanoj višoj tarifi, cene struje se u tom slučaju drugačije i razlikuju se jedino u odnosu na zonu potrošnje električne energije.
Konkretnije, ukoliko se potrošnja struje meri jednotarifnim brojilom, u tom slučaju, cena struje koja je utrošena u zelenoj zoni potrošnje električne energije iznosi 5,108 dinara po kilovat satu (5,108 din/KWh), cena struje koja je utrošena u plavoj zoni potrošnje električne energije iznosi 7,658 dinara po kilovat satu (7,658 din/KWh) i cena struje koja je utrošen u crvenoj zoni potrošnje električne energije iznosi 15,330 dinara po kilovat satu (15,330 din/KWh).
Istorija nastanka i razvoja električne mreže u Srbiji
Kao što smo vam to u samom uvodnom delu ovog teksta već i predočili, nakon informacija koje se tiču cene struje u Srbiji, sa vama ćemo podeliti i informacije koje će vas „odvesti“ na jedno kratko ali korisno istorijsko putovanje u okviru kojeg ćete saznati sve što je potrebno da znate o nastanku i o razvoju električne mreže u Srbiji.
Naime, period nastanka i početk razvoja električne mreže u Srbiji, vezan je za kraj 19. veka.
1880. godina, predstavlja godinu u kojoj se pojavio prvi oblik elektrike u Srbiji. Te godine, izvesni Pera Jovanović, poznatiji pod nadimkom Šapčanin, koji je bio vlasnik kafane „Hamburg“ koja se nalazila u neposrednoj blizini današnje Elektrodistribucije Beograd, o sopstvenom trošku i po sopstvenoj inicijativi, obezbedio je lokomobilu i elektromotor koje je pozicionirao na mestu ispred Narodne skupštine. Odatle, dakle od mesta ispred Narodne skupštine, pa preko Topčiderskog druma, Pera je razvukao žice kojima je struju koju su proizvodili prethodno pomenuta lokomobila i elektromotor upotrebio za napajanje Bogen lampi koje su se nalazile unutar njegove kafane i na taj način, njegova kafana, dakle kafana „Hamburg“ ušla je u istoriju kao prvi osvetljeni objekat u Srbiji.
1884. godine, preciznije 9. oktobra pomenute godine, čaurnica koja se nalazila u sklopu Vojnotehničkog zavoda u Kragujevcu, postala je drugo osvetljeno mesto u Srbiji i to sa dve lučne lampe i sa 30 sijalica koje su dobile napajanje uz pomoć dinamomašine koja je proizvodila struju, a koju je obezbedio izvesni Todor Selesković, koji je bio zaposlen kao jedan od inžinjera u ovom preduzeću. Čin uspostavljanja napajanja pomenutog broja lučnih lampi i sijalica, smatrao se toliko velikim i važnim događajem tog vremena, da su njemu prisustvovali čak i kralj Milan Obrenović, njegova supruga kraljica Natalija i njihova svita.
Gotovo čitavu deceniju nakon prethodno pomenutog i opisanog događaja, tačnije 1892. godine, počela je izgradnja prve termoelektrane u Srbiji i to na prostoru Dorćola. Izgradnju ove termoelektrane, inicirao je i pokrenuo je Đorđe Stanojević koji je bio upoznat sa Teslinim radom.
U drugoj polovini 1893. godine, tačnije 23. Septembra 1893. godine, termoelektrana na Dorćolu, obezbeđivala je količinu električne energije koja je bila dovoljna i koja je iskorišćena za napajanje ulične rasvete u Beogradu.
Događaj kao što je obezbeđivanje i uspostavljanje napajanja ulične rasvete u Beogradu i danas se definiše kao prvi korak elektrifikacije Beograda, a uopšteno i Srbije.
1894. godine, takođe zahvaljujući radu termoelektrane na Dorćolu, u rad je pušten prvi tramvaj sa električnim napajanjem i taj tramvaj saobraćao je na liniji Terazije – Topčider.
1933. godine i to 14 maja, upravo pomenute godine, termoelektrana na Dorćolu je prestala sa radom, a 13 godina kasnije, 1946. godine, oprema koja se u njoj nalazila, izneta je i upotrebljena je za opremanje termoelektrane „Mali Kostolac“, koja ujedno predstavlja prvu termoelektranu u Kostolcu.
Pomenuta termoelektrana, dakle termoelektrana „Mali Kostolac“ postoji čak i danas, a ne tako davne 1995. godine, u unutrašnjosti njenog prostora, oformljen je i Muzej nauke i tehnike.
2. avgusta 1900. godine, opet zahvaljujući Đorđu Stanojeviću, u probni rad je puštena prva elektrana koja je izgrađena i koja je funkcionisala po Teslinim principima, to jest po principima naizmenične struje. Ta elektrana, izgrađena je na reci Đetinja, koja se kao što je poznato nalazi u Užicu, a električna energija koju je ona u to vreme obezbeđivala, upotrebljavana je za električno osvetljenje, kao i za napajanje mašina koje su radile u sklopu tkačke radionice u Užicu.
1903. godine, na reci Vučjanka, koja se nalazi u selu Vučje u podnožju planine Kukavica, izgrađena je i puštena je u rad hidroelektrana „Vučje“. Od ove elektrane pa do Leskovca, izgrađen je prvi dalekovod na prostoru Srbije, a dužina tog dalekovoda iznosi 17 kilometara.
Hidroelektrana „Vučje“, funkcioniše čak i danas, nakon više od jednog veka od kako je sagrađena i od kako je puštena u pogon.
Period između 1900. godine i 1931. godine, predstavlja razdoblje u kojem je električna mreža sprovedena do gotovo svih gradova na prostoru Srbije, a period između 1931. godine i 1945. godine, predstavlja razdoblje u kojem je električna mreža sprovedena do gotovo svih varošica na prostoru Srbije.
Nakon 1945. godine, električna mreža je počela da se širi i po malim mestima na prostoru Srbije, kao što su prigradska naselja, planinski predeli i sela.
Ono što je pritom važno napomenuti i što je potrebno da znate, jeste da su kroz duži vremenski period koji je usledio nakon 1945. godine, mnoga mesta na prostoru Srbije i dalje bila bez električne mreže, to jest bez obezbeđenog izvora električne energije. Takva mesta, uglavnom su se odnosila na najzabačenija naseljena mesta u Srbiji, koja se kao takva nalaze u planinskim predelima ili daleko od gradova.
Ipak, do osamdesetih godina prošlog veka, električnom mrežom su postala snabdevena sva naseljena mesta na prostoru Srbije, pa čak i najzabačenija naseljena mesta, kao što su gore pomenuta naseljena mesta koja se nalaze u planinskim predelima ili daleko od gradova.
