Cena goriva – nafte i benzina u Srbiji i na berzi

Vrednosti nafte i njenih derivata, te cene goriva uopšteno, varirali tokom godina, u skladu sa dostupnošću, odnosno količinom resursa i potražnje tržišta za ovim sirovinama; kao što je slučaj i sa drugim vrstama industrijskih sirovina. Stanje na berzi, u pogledu cena nafte i naftnih derivata, menjalo se tokom ljudske istorije, a sve u vezi sa opštom globalnom industrijalizacijom, koja je umnogome promenila tok našeg progresa na planeti.

Zapravo, nafta i druge materije koje se dobijaju njenom preradom, danas u velikoj meri oblikuju svetske ekonomije, te samim tim i društvene i političke aspiracije u svetu. Nafta ili ‘crno zlato’ jeste jedna od najvrednijih sirovina na Zemlji; ona u moderno doba itekako utiče na odnose moći i globalnu ravnotežu snaga, na državnom i svetskom nivou.

VREDNOST NAFTE KROZ ISTORIJU

cena-goriva-nafte-i-benzina-u-srbiji-i-na-berzi

Kada govorimo o ‘crnom zlatu’, njegova pozicija na svetskom tržištu kroz čitavu ljudsku istoriju varirala je u skladu sa trenutnom ponudom i potražnjom. Kada je nafta otkrivena i kada je počelo propznavanje njenih potencijala, tek su se načinjali prirodni rsursi ove sirovine; kako je vremenom svet ubrzano koračao putem industrijalizacije i počeo da sve više koristi i proizvodi mehanizme kojima je za rad bilo potrebno gorivo, nafta je postajala sve traženija roba.

U samom početku, njena cena nije bila preterano turbulentna, jer jednostavno nije postojao ‘aparat’ za koji je bila preko potrebna; ubrzana izgradnja fabrika i proizvodnja vozila počev od doba Industrijske revolucije pa nadalje, uticali su na to da se resursi iscrpljuju, da je nafta sve potrebnija, a pa samim tim i vrednija.

U moderno doba, nafta i dalje ima najveći potencijal u industriji i trgovini i i dalje je jedan od najznačajnijih izvora energije. Nafta je prirodno fosilno gorivo i njene prirodne rezerve ne mogu da se povećaju. S obzirom na njenu široku primenu i neophodnost, nafta je jedna od najdragocenijih i najprometnijih sirovina na berzi, te je stanje njene cene od vitalnog značaja za investitore, te za ekonomiju uopšte.

Nafta i njeni derivati su, možemo slobodno reći, umnogome oblikovali tok ljudske istorije, ali je i istorijski tok formirao njene cene. Tržišni i realni ratovi, te situacije poput ekonomskih sankcija su mnogo uticali na rast i opadanje cene nafte kroz istoriju; embargo arapskih zemalja na naftu, od druge polovine prošlog veka doprineo je do zaista nezanemarljivih skokova cene nafte na berzama.

Takve promene su uticale i na čitave industrije. To je možda najuočljivije u automobilskoj industriji, odnosno promene čitave ideologije proizvodnje vozila, koji se tiče zamenjivanja glomaznih automobila koji troše mnogo goriva lakim i ekonomičnijim vozilima. Ovo je danas svetski trend, kako zbog pitanja resursa nafte, tako i zbog ekoloških faktora.

Kada govorimo o poslednjim decenijama, na formiranje cena nafte najviše su uticali efekti svetske ekonomske krize iz 2008. godine, ‘arapsko proleće’ i razvoj prehrambene industrije, udružen sa proizvodnjom goriva od žitarica.

CENE NAFTE NA BERZI

Pre nego što objasnimo kako se cene nafte i naftnih derivata kreću u moderno doba, trebalo bi da razumemo pojam nafte u današnje vreme i njenu tržišnu vrednost. Danas se na tržištu, na berzama nalazi nekoliko tipova nafte:

  • Sweet crude oil (Slatka sirova nafta)
  • Sour crude oil (Kisela sirova nafta)
  • Brent crude oil
  • Western Texas Intermadiate oil
  • Iranska teška nafta

Standardna mera na osnovu koje se procenjuju drugi tipovi sirove nafte je takozvani tip Brent, varijetet slatke sirove nafte. Sama slatka sirova nafta se jednostavno rafiniše, zbog čega je potražnja na berzi za njom visoka; kisela nafta je, nasuprot, dosta teža za postupak rafinisanja, jer sadrži veće količine sumpora, zbog čega je potražnja za ovim tipom nešto niža. U državama Zapadnog sveta se pojam sirove nafte izjednačava sa tipom WTI, koji je zapravo sirova nafta visokog kvaliteta; nju karakteršiše veoma dobra podložnost rafinisanju, te samim tim i visoka cena. Zajedno sa tipom Brent, WTI je u proizvodnji danas u padu.

Kada govorimo o standardu Brent, reč je tipu sirove slatke nafte koji je otkriven na samom početku šezdesetih godina prošlog veka. Ona je laka za rafinisanje, no ne tako dobra kao WTI, od koje je i nešto manje slatka.  Ovaj tip je u stvari miks nekoliko sirovih nafti sa različitih lokacija; najveći resursi Brent tipa leže u Severnom moru, u sistemima Brent i Ninain. Ocenjuje se kao ‘laka’, ‘slatka’ i ‘svetla’ sirova nafta, shodno njenoj API gravitaciji i udelu sumpora. Ovaj varijetet je tražen na berzama, zato što je vrlo pogodan za izrađivanje benzina i za destilaciju; najveća potražnja ovih produktata vlada u severozapadnim delovima evropskog kontinenta, a tu se uglavnom i prerađuje.

Brent tip se takođe prerađuje u mediteranskim zemljama, ali i Sjedninjenim Američkim Državama, a povoljna je za izvoz. Već smo pomenuli da je ovaj tip nafte trenutno u opadanju, no još uvek je glavni standard za procenjivanje sirove nafte iz drugih sistema, posebno evropske, afričke i bliskoistočne sisteme. Sve to je jedno veoma složeno pitanje, budući da je prirodnih resursa sve manje; sa druge strane, oni izvori  za koje se zna, a koji nisu pristupačni, ne mogu da se računaju u nacionalnu rezervu. Drugim rečima, realno stanje vrednosti nafte temelji se na stanju svetskih rezerva nafte, koje podrazumevaju one izvore nafte koji mogu da se iskoriste uz pomoć tehnologije koju trenutno posedujemo.

Treba reći da je nafta jedan od najčešćih sirovina kojom se barata na robnim berzama u svet; najveća berza koja trguje naftom je Njujork; njujorška robna berza je, između ostalog, najaktivniju i u trgovini plemenitim metalima. U Evropi, glavnu reč vodi London; londonska berza je najveća međunarodna robna i akcijska berza u Evropi.

Takođe aktivna po pitanju nafte je relativno nova berza EURONEXT, koja je formirana početkom novog milenijuma, od berza u Amsterdamu, Parizu i Briselu; ova berza se 2007. ujedinila sa njujorškom i tako je nastala NYSE EURONEXT berza; na njoj se izuzetno visoko vrednuje Brent sirova nafta (North Sea Brent Crude oil).

Cene nafte i benzina u Srbiji

cene-nafte-i-benzina-u-srbiji

Sadašnji trend vrednosti nafte i benzina u našoj zemlji pokazuje postepeno opadanje cene. Udruženje naftnih kompanija Srbije objašnjava da je na povoljan kurs nafte i naftnih derivata u poslednje vreme presudno uticao promet ovih dobara na berzi, odnosno njihova povoljna kotiranja u svetu, te i relativna stabilnost domaće valute.

Cene su se u skorijem periodu kretale u rasponima između 133 i 136.4 RSD za litar benzina, te između 134.4 i 138.9 za dizel gorivo, dok posebno kvalitetni derivati mogu da se kupe po cenama od oko 143.9 RSD za litar. Kada se pogledaju statistike, može da se primeti pojeftinjenje u odnosu na prethodnu polovinu godine, što znači da se dizel trenutno plaća po ceni smanjenoj za nešto više od dinara, benzin po ceni nižoj za jedan dinar.

Kada je reč o regionu, Srbija se nalazi u sličnoj poziciji sa svojim komšijama, po pitanju opadanja vrednosti nafte i naftnih derivata u maloprodajnom prometu, što znači da se i dalje kotira na vrhu liste našeg regiona, sa cenom od oko 1.116 evra za litar goriva, u poređenju sa regionalnim prosekom od oko 1.069 evra po litru goriva.

Zanimljivo je ipak da stanovnici Srbije rado odlaze u susednu Bosnu i Hercegovinu kako bi natočili gorivo, budući da su tamo cene na pumpama još jeftinije; zbog toga je primetan trend stanovnika bliže bosanskoj granici da toče gorivo u susednoj državi, bez obzira na aktuelni trend pada cena i kod nas. Istom se logikom vode i Hrvati, jer je gorivo na bosanskim pumpama niže za gotovo dve kune, što je 32 dinara.

Ono što je neumitna i negativna nuspojava ovog fenomena, jeste da to postaje plodno tle za švercere, koji kupljeno gorivo posle prodaju na našem tržištu; druga negativna strana jeste ulaganje novca u budžete drugih zemalja, umesto u sopstveni džep. Šverc goriva je doveo i do zabeleženih slučajeva prodaje lažnih goriva; precizno, lažnog dizela. Kada je reč o trenutnom stanju i cenama goriva u Srbiji, skorašnji podaci su sledeći.

TENDENCIJE CENA NAFTE I NAFTNIH DERIVATA

Događanja na berzi, odnosno pad cena sirove nafte, dizela i benzina , udruženi sa sivom ekonomijom i državnim zahvatanjima, zapravo su doveli do toga da gorivo kod nas bude skuplje nego u susednoj Bosni; šverc umanjuje državu za ozbiljnu brojku fiskalnih prihoda, a cilj je da se državno zahvatanje umanji, bez štete po budžet.

Kada je reč o tredovima cena nafte na berzama, najnovije analize Udrženja naftnih kompanija Srbije pokazuju pad od 36 američkih dolara za barel nafte, odnosno 160 litara nafte,  na 30 dolara, sa predviđenom tendencijom daljeg opadanja.

Dalji pad cene nafte na berzi je razumljiv u svetlu nedavnih političko ekonomskih dešavanja u svetu, odnosno ukidanja međunarodnog embarga Iranu, zemlji dobro poznatoj po bogatim naftnim resursima, što znači da se očekuje priliv ‘crnog zlata’ na svetske berze te i dalji pad cene.

Sa druge strane, neka predviđanja govore o rastu cene nafte, što se tiče povećanja njene potražnje. Obnovljene industrije u svetu mogu u velikoj meri da utiču na tendenciju rasta cene za barel nafte. Najveći uzročnici povećane potrebe za naftom, te i njene cene na berzi su potrebe naftnih rezerva SAD, zatim obnovlkjena ruska industrija, te izuzetno rapidan ekonomski razvoj Kine, Indije, Indokine i Južne Koreje.

Posmatrano kroz prizmu svetskih ekonomskih turbulencija, ovakvo stanje barel nafte čini jednim od najvažnijih faktora za procenjivanje svetskih ekonomskih težnji. Drugim rečima, na cenu nafte danas i u budućnosti velik uticaj ima čitav kompleks vantržišnih faktora, mimo proste logike ponude i potražnje ove sirovine.

Sponzorisano:

Loading...