Recikliranje papira je sa različitih tački gledišta koristan i unosan rad. Industrija proizvodnje papirnih materijala je, verovali ili ne, na trećem mestu u čitavom svetu kada je reč o zagađenju okoline. Sam proces proizvodnje papira uobičajenim metodama uključuje čitav kompleks raznih procesa, koji obuhvata hemijske postupke i mehanizovane radnje.
Kao što verovatno znate, papir se dobija obradom drveta, odnosno podvrgavanjem drvnog materijala nizu pomenutih procesa i postupaka. Industrija proizvodnje papira zagađuje i narušava ravnotežu životne okoline i preti ugrožavanjem šumovitih površina na našoj planeti.
Kako se dobija papir?
Papir se uobičajenim industrijskim metodama dobija iz drveta, pri čemu su u upotrebi četinarska i listopadna stabla, koja imaju veliki procenat vlakana. Najviše se upotrebljavaju borovina, jela, smreka, breze, topole i bukovina. Neka od stabala koja se koriste u industrija proizvodnje papira stara su preko osamdeset godina. Da bi se iz stabala dobio papir, primenjuju se brojni mehanički postupci koji uključuju skidanje kore, sečenje, usitnjavanje i brušenje i tako dalje, u kombinaciji sa hemijskim procesima poput kuvanja, izbeljivanja i drugih. Savremena tehnologija u fabrikama obično se odvija u dve osnovne faze.
Prva faza pri proizvodnji papira predstavlja postupak dobijanja vlaknaste pulpe, a druga, konačna, formiranje krajnjeg produkta, odnosno papira. Takav mehanizovani proces preti da uništi velike šumske površine, zagađuje i vodu i vazduh, kao i tlo. Recikliranje papira je upravo zbog toga i jedno od najaktuelnijih polja aktivizma za očuvanje živitne sredine današnjice, ali i veliki posao.
Stari papir se danas sve više prerađuje u nameri da se ponovo koristi za izradu papirnih proizvoda. Takav način upotrebe već gotovih papirnih sirovina štedi veliku količinu energije potrebne za pogon proizvodnje papira, čuva lepa i korisna stabla od istrebljenja i štiti vazduh koji udišemo od zagađenja nastalog emitovanjem toksičnih gasova koji se otpuštaju prilikom proizvodnje.
- Papir kao takav je nastao u staroj Kini, još krajem prvog veka naše ere, a upravo su Kinezi poznati i po izumu štampe. Sa razvojem štamparske delatnosti i njenim daljim širenjem po svetu, rasla je i potreba za papirom, pa se u skladu sa time i potražnja i proizvodnja papira povećala. Do masovne proizvodnje papira je došlo polovinom prethodnog veka, a od tada se i rapidno ubrzala. U samo nekoliko decenija je proizvodnja papira postala ozbiljna pretnja za čovekovu životnu okolinu, a danas se upravo iz tog razloga apeluje na okretanje reciklaži.
RECIKLAŽA PAPIRA
Reciklaža papira donosi brojne prednosti modernom čoveku. Recikliranje u opštem smislu predstavlja svojsvrstan izum, koji nam omogućava da od starih, već upotrebljenih materijala napravimo nove, što u velikoj meri utiče na štednju energije i novca za to potrebnih, a pre svega drastično smanjuje proces zagađenja životne sredine.
Jedan od velikih problema čije se delovanje umanjuje recikliranjem papira je zagađenje vazduha do koga dolazi u procesu razgradnje otpada na deponijama; treba da znate da se papir može razgrađivati i nekoliko stotina godina, pa možete da zamislite koliku štetu tako dugoročan proces čini na okruženje. Pri razgradnji otpadnog papira se stvara metan, koji dalje utiče na progresiju efekta staklene bašte.
Deponije same po sebi zazuzimaju veliki prostor, te i na taj način ugrožavaju životnu okolinu. Kada se upotrebljeni papir reciklira, izbegava se njegovo odbacivanje na deponiju i viševekovna razgradnja koja ga prati. Danas se sve više apeluje na recikliranje ne samo papira, nego i drugih sirovina, na svim nivoima ljudskog društva.
Opasnost od zagađenja koje donosi prevelika količina otpada, te procesi proizvodnje sasvih novih sirovina odavno su prepoznati i sve se više radi na tome da se moderan čovek osvesti u pogledu razumevanja značaja recikliranja.
Da bismo bolje razumeli zašto je recikliranje papira toliko korisno i važno, pozabavićemo se konkretnim brojkama, čovekovom omiljenom oruđu za ‘sortiranje’ i lakše rukovođenje svetom u kojem živi. Evo kako recikliranje papira izgleda u brojevima.
- Reciklaža 1 t papira štedi 4 200 kilovata energije (ušteda od 64%), 380 litara benzina, 32 000 litara vode (ušteda od 58%) i prostor od 2 kubna metra na deponiji;
- Reciklaža 1 t papira može da sačuva sedamnaest stabala od sečenja;
- Proizvodnja recikliranog papira je upola jeftinija u odnosu na proizvodnju novog papira od drveća;
- Zagađenje vazduha pri proizvodnji novog papira je do devedeset posto veće nego kod prerade starog papira, dok je za sam proces potrebno i do 40% više energije u pogonima za nov papir;
Savremeni čovek nedvosmisleno napreduje na polju industrije, što sa sobom povlači i nužno zlo, a to je sve veća proizvodnja otpada. Rastuća svest o ovoj problematici iznedrila je potrebu za recikliranjem, procesom koji omogućuje bolju iskorišćenost materijala, manji utrošak energije, manje novčano ulaganje i manje zagađenje životne sredine.
Reciklaža papira i drugih otpadnih sirovina predstavlja globalni trend, sa ciljem da se spreči nestanak prirodnih dobara, kao što su šume i drveće u slučaju proizvodnje papira.
Kako se reciklira papir?
Proces recikliranja papira obuhvata niz koraka, počev od samog sakupljanja starog papira, pa sve do njegove prerade u fabrici. Papir se najpre sakuplja, što bi trebalo da se postiže pre svega upotrebom specijalnih kanti za sortiranje otpada, a u slučajevima gde je on pomešan sa ostalim otpadom, papir se odvaja pri sortiranju samog otpada, presuje u bale na osnovu kvaliteta i prenosi u centar za reciklažu (negde se doprema direktno u centar).
Fabrike za reciklažu dobijeni papir kvalitativno procenjuju i od njega odvajaju primese drugih materijala, zatim ga melju i uz pomoć vode prave ‘kašu’, takozvanu pulpu.
Sledeći korak podrazumeva floataciju, hemijski postupak kojim se uklanjaju štetne primese i recikliranoj smesi se uklanja boja, a u nekim slučajevima se materija i dodatno ispira. Nakon toga se pulpa izbeljuje i dalje obrađuje do dobijanja konačnog produkta, ‘novog’ recikliranog papira.
SAKUPLJANJE I OTKUP STAROG PAPIRA
Reciklaža otpadnih siroovina je danas sve više rastući trend i to na različitim poljima. Osim što predstavlja veoma važnu oblast aktivizma za očuvanje životnog prostora i naše planete, sakupljanje, otkup, te recikliranje papira predstavljaju zaista impozanatan posao, kome se sve više stremi iz mnogo razloga.
Mnogi danas smatraju da je recikliranje biznis budućnosti, a to se odnosi i na sirovinu kakva je stari papir. U našoj zemlji se sakupljanjem starog papira najviše bave pripadnici romske populacije, kojima je ovaj biznis često jedini način da prehrane svoje porodice. Prema iskazima pojedinih ‘sakupljača’ satarog papira, za jedan dan se može sakupiti i preko tone otpadnog papira, koji potom otkupljuju kompanije koje se bave reciklažom.
Sakupljanje papira je posao koji zahteva dosta truda i prekovremenog rada, a pojedini sakupljači su pravi ‘profesionalci’ u ovom biznisu. Oni sakupljaju papirni materijal koji angažovaniji sugrađani ostavljaju ispred zgrada ili pored kontejnera, pored prodavnica i marketa i sličnih objekata, zatim otpadni papirni materijal sa ulice, iz kanti i tako dalje. Posao mnogo bolje ide u toku toplijih meseci, a za mesec dana sakupljači nakupe do pedesetak tona starog papira.
Koliko se zarađuje prodajom starog papira?
Cena otkupa starog sakupljenog papira varira u zavoisnosti od samog stanja i kvaliteta papira. Firme za reciklažu imaju svoje metode provere kvaliteta i regulative na osnovu kojih se procenjuje krajnja vrednost. U proseku, cena se kreće od 2.5 dinara za kilogram papira, pa naviše, a kako čelnici ovakvih firmi tvrde, cena prati trendove na tržištu.
Otpadni sakupljeni papir se sortira u nekoliko različitih grupa kvaliteta, od čega se najvrednijim smatra kancelarijski beli papir za štampanje, za njim druge vrste papira i kartona. Toleriše se i 10% vlage, te 1% prljavštine. Neke romske porodice mogu mesečno da zarade oko 500 evra, mada ta cifra varira u zavosnosti od količine papira; u proseku je za mesec dana moguće sakupiti između jedne i dve tone otpadnog papira. Ovakav posao podrazumeva rad i do dvanaest sati dnevno.
- 1 kg starog papira – 2.5-8 dinara
Problematika sakupljanja i otkupa papira u našoj zemlji sastoji se iz raznih neprilika kojima su sakupljači izloženi, počev od povremenih kazni za navodnu krađu, jer papir iz kontejnera pripada gradskoj čistoći,a sakupljačima se traže i specijalna oprema, kao i dozvola za obavljanje tog posla. Sa druge strane, kompanije koje se bave recikliranjem papira žale se po pitanju subvencionisanja ovog biznisa kod nas. Dok se u zemljama u okruženju sakupljeni papir subvencioniše nezanemarljivim novčanim iznosima, kod nas toga nema, a jedini državni ustupak jeste dozvola da se sakupljeni papir daje u reciklažne firme.
Kod nas se veliki deo recikliranog papira uvozi iz inostranstva, budući da su u našoj zemlji potražnje za papirnom sirovinom velike, mada sam posao reciklaže kod nas još uvek nije toliko razvijen. U poslednje vreme se teži ka otvaranju novih reciklažnih centara, što može pozitivno da utiče na promet novca na svim nivoima (prema prosečnoj računici, čak 20 miliona evra godišnje se daje na uvoz recikliranog papira).
