Drago i poludrago kamenje – sve što treba znati o njima

Drago i poludrago kamenje su vrste cenjenih materijala, termini koje su ljudi vekovima koristili da opišu dragoceno, lepo i retko kamenje. Ponegde ćete još uvek čuti da ih neko zove draguljima, a draguljarima ljude koji se bave nabavkom i trgovinom ovakvim cenjenim kamenjem. U engleskom jeziku se koriste termini gemstones ili gems, koje opisuju kategoriju koju ćemo mi i u daljem tekstu zvati draguljima. Tako su drago i poludrago kamenje kategorije koje opisuju posebno dragocene i manje vredne dragulje.

Klasifikacija dragulja je složena i ima dosta izuzetaka, pa tako nije relevantna kada je reč o vrednosti pojedinih kamenova i njihovom statusu. Na primer, dijamante, koji se smatraju izrazito cenjenim i vrednim dragim kamenjem, možete da pronađete i na relativno pristupačnom nakitu, po ceni od oko stotinu dolara po karatu; sa druge strane, granat, koji je klasifikovan kao poludragi kamen, može da se nađe i po ceni od 1000 dolara za jedan karat, deset puta više od cene dijamanta nižeg kvaliteta.

Termini ‘drago’ i ‘poludrago’ mogu da budu zbunjujući i da sugerišu neupućenima da prva grupa ima neuporedivo veću vrednost, no, nije uvek taj slučaj. Profesionalni gemolozi, stručnjaci koji izučavaju dragulje više ne upotrebljavaju ove termine. Zbog toga se potrošačima savetuje veliki oprez i dobro informisanje pre odabira i kupovine bilo koje vrste dragulja ili nakita sa njima.

Po čemu se razlikuje drago i poludrago kamenje?

Drago i poludrago kamenje - sve što treba znati o njima

Kao što smo već pomenuli, obe kategorije su vrste dragulja. Dragulji su većinom u osnovi minerali koji, u obrađenoj i dorađenoj formi postaju kamenje koje se koristi za izrađivanje nakita ili ukrašavanje druge vrste. Termini ‘drago’ i ‘poludrago’ su komercijalni termini i naprosto nisu u svakom smislu i kontekstu primenjivi. Nastali su u Zapadnom svetu i to isključivo u svrhu prodaje dragocenih komada. Tako su oni podeljeni na ove dve grupe. Drago kamenje u tom smislu čini vrlo ograničen opseg kamenja, a svi ostali se smatraju poludragim, pa i oni od velike dragocenosti i lepote.

Drago kamenje su:

Dragulji se u gemologiji klasifikuju praktičnim jezikom, na osnovu svojih karakteristika, koje se prvenstveno odnose na njihov hemijski sastav. Na primer, dijamanti su sačinjeni od ugljenika, pa se klasifikuju u tu grupu. Veliki broj dragulja su po svojim osobinama kristali, pa se tako i klasifikuju.

Podeljeni su u varijetete, vrste i grupe, opisani i terminima koji se tiču njihove čistoće, čvrstine, specifične težine i tako dalje. Gemološki, dakle, razlike između poludragog i dragog kamenja nema; to su termini koji se koriste u smislu poimanja tržišne vrednosti lepih kamenova.

KLASIFIKACIJA I VREDNOST DRAGULJA

Sistemi za klasifikovanje dragulja su složeni i razvrstavaju dragoceno kamenje na osnovu njihovih raznih svojstava. Na taj način je i drago i poludrago kamenje svrstano u različite grupe, a ceni se prema kompleksu svojih osobina. Objasnićemo nekoliko modela klasifikacije, koji ujedno objašnjavaju i vrednovanje pojedinih dragulja.

Dijamanti i obojeno kamenje

Dragulje možemo da podelimo u dve grupe: na dijamante i kamenje u boji; u engleskom jeziku se često u trgovini draguljima koristi i skraćeno color, za drugu grupu. Juveliri i trgovci upotrebljavaju ovaj sistem iz dva glavna razloga. Pre svega, obrada dijamanata zahteva posebnu opremu, s obzirom na činjenicu da su dijamanti tvrđi od drugih dragulja; štaviše, to je jedno od njihovih najpoznatijih svojstava. Pored nekoliko izuzetaka, takva oprema nije upotrebljiva za sečenje i obradu obojenog kamenja, a juveliri trebaju dva seta alata da bi rukovali obema vrstama kamenja. U ovoj klasifikaciji svi dijamanti, bez obzira da li su potpuno čisti i bezbojni ili ne, smatraju se dijamantima, dok, sa druge strane, bezbojni safiri ili topaz i dalje spadaju u kategoriju obojenog kamenja.

Sa druge strane, dijamanti i obojeno kamenje se iskopavaju i distrubuiraju na drugačiji način. Dijamanti su jedna od retkih vrsta dragulja koja ima konstatntne zalihe; bez obzira na to, dijamantska industrija vrlo uspešno i kontinuirano plasira informaciju o tome kako su dijamanti neverovatno retki. Zapravo, postoje obojeni kamenovi koji su daleko ređi od dijamanata! Do ovoga dolazi zbog monopola nad trgovinom dijamantima, a ovo kamenje zadržava svoju impresivnu vrednost. Takođe, dijamantska imperija je javnost odavno ubedila u neprocenjivu dragocenost dijamanata kroz izvrsne marketinške kampanje.

Prirodno i veštačko kamenje

Još jedan čest način za klasifikaciju dragulja je podela na prirodne i veštačke. Logično, prirodno kamenje nastaje u prirodnom okruženju, dok veštačko nastaje u laboratorijskim uslovima i stvara ga čovek. Termin ‘sintetički’ odnosi se na materijale koji kopiraju osobine svojih prirodnih parnjaka. Na primer, sintetički safiri ili smaragdi dele identične fizičke i optičke osobine prirodnih varijanti, te je u mnogim slučajevima prilično teško uočiti razliku. Sa druge strane, postoje i ‘homokreati’, a to se odnosi na materijale koji nemaju prirodnu varijantu (neki od primera su sintetičke verzije granata).

Prirodno i veštačko kamenje može delovati prilično slično, ali i dalje među njima ima puno razlike. Pre svega, se misli na njihovu zastupljenost i retkost. Prirodni dragulj zahteva milione godina da bi se formirao! Osim toga, ljudi smatraju da prirodno kamenje naprosto ima estetske kvalitete koje je nemoguće pronaći u veštačkom kamenju. Upravo u tome leži i najveća razlika u njihovoj vrednosti na tržištu. To je razlog zbog čega je od esencijalne važnosti prepoznati o kakvom kamenu je reč.

Organsko i neorgansko kamenje

Još jedan od pristupa klasifikaciji dragulja deli ih u grupe na osnovu načina njihovog formiranja. Organski su oni koji se formiraju uz prisustvo nekog živog organizma. Na primer, amber nastaje formirajući se od smole drveta, dok različite vrste mekušaca formiraju bisere. Zbog toga se ova vrsta dragocenog kamenja smatra organskim, dok svi ostali mogu da se svrstaju u grupu neorganskih.

Sve u svetu minerala tako može da se svrsta u kategoriju neorganskog. Do značajnog političkog izuzetka došlo je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se kao minerali mogu klasifikovati isključivo dragulji koji su geološkog porekla, odnosno nastali su u zemlji. U njihovom sistemu se laboratorijski kreirani dragulje ne mogu legalno opisati kao minerali. Oni mogu imati identična svojstva kao njihova prirodna sabraća, ali se ne mogu komercijalno distribuirati kao minerali.

PROCENA VREDNOSTI DRAGULJA

Pošto smo se pozabavili složenošću sistema klasifikovanja dragulja i načina na koji klasifikacija može uticati i na vrednovanje dragog i poludragog kamenja na tržištu, preći ćemo na vodič za odabir i kupovinu dragulja.

U nastavku objašnjavamo na koji način se dragulji vrednuju, koje karakteristike treba imati u vidu kada ih odabiramo.

Šta određuje vrednost jednog dragulja?

Sama činjenica da je dragulj smaragd ili safir ili neki drugi dragi ili poludragi kamen ne mora automatski da znači da je taj kamen izrazito vredan. Mnoge izvori vrednih minerala proizvode kamenje različitog kvaliteta; na primer, dijamant i kvarc imaju i industrijski potencijal, pored upotrebe u juvelirstvu, pa je i kamenje niskog kvaliteta vrlo poželjno za izvlačenje, a neko drugo nije. Šta određuje da li određeni komad ima vrednost ili ne?

Boja

Prva karakteristika kod određivanja vrednosti jednog dragocenog kamena je njegova boja. Standardi za određivanje vrednosti dragulja su se formirale i razvijale vekovima. Drevni kineski spisi, zapisi iz Starog Egipta, Rima i Indije opisuju faktore i načine procenjivanja vrednosti dragulja tokom hiljada i hiljada godina. U moderno doba, to je još uvek evoluirajući proces. Jedna od uvek prisutnih stavki u svim istorijskim i savremenim metodama vrednovanja dragulja tiče se njihove boje. Stručne statistike su pokazale da boja određenog kamena može da utiče na njegovu vrednost i to u ciframa i do 70%.

Nijansa – Gemološki, osnovna boja kamena se procenjuje u terminima obojenosti, nijanse i tona. Kombinacija ovih svojstava daje onu boju koju vidimo kada posmatramo kamen; zapravo, ona daje određenu percepciju njihove međusobne interakcije u oku posmatrača, ne smatra se da je ‘apsolutna’. Nijansa je osnovna boja koju opažamo pri opservaciji dragulja; ona može da bude crvena, ljubičasta, plava, žuta, zelena, narandžasta ili purpurna. Kombinacija ovih osnovnih nijansi daje dodatne nijanse.

Ton – Ton predstavlja stepen zatamnjenosti boje kamena. Na primer, crveni kamen može biti svetlo crven, srednje crven ili tamno crven. Boja takođe može da se odredi i kao međuton, pa tako kamen možemo nazvati, recimo, srednje svetlo crveni. Skala tonova se proteže od bezbojnih do crnih, dok se bela i crna same po sebi ne smatraju nijansama, već ekstremima na skali tonova.

Zasićenost – Obojenost ili zasićenost se odnosi na stepen intenziteta boje. Skala deli nijanse na hladne, što obuhvata plave i ljubičaste, i tople, što se odnosi na crvene i narandžaste. Hladne nijanse mogu da deluju sivkasto, ako su manje zasićenosti, dok tople vuku na smeđe u istom slučaju. Postoji šest nivoa zasićenosti, dok se najpoželjnijim smatraju srednje jake, jake ili žive nijanse. Skala se kreće od sivkastih ili smeđkastih do živih, kao najpoželjnijih.

Odnos između ova tri faktora u velikoj meri je važan za procenjivanje obojenog kamenja. Ona boja koju prvu opažamo kada posmatramo kamen je zapravo kombinacija tri faktora obojenosti. Postoje i neke uobičajene karakteristike; ako je, recimo, kamen zasićenije boje, obično je i tamnijeg tona. Većina dragulja uglavnom je na najvišem stepenu na skali zasićenosti, ali retko i najveće vrednosti po pitanju procenjivanja njihovog tona; najoptimalnija je srednja ili srednje tamna odrednica.

Takođe, različito kamenje ima različite optimalne vrednosti, u zavisnosti od svojih prirodnih karakteristika. Dobar primer je akvamarin, koji uvek ima svetliji ton plave boje u odnosu na safir, koji se obično odlikuje tamnijim tonovima. Oba ova kamena mogu biti iste nijanse, ali je optimalan raspon tona očekivanog na tržištu veoma različit u oba slučaja.

  • Kod promatranja i ocenjivanja boje kamena je vrlo važno da se vodi računa o izvoru svetlosti gde se procena vrši. Uvek je važno biti svestan toga da svetlost kojim se kamen ispituje može da pruži drugačiji utisak; treba ga uporediti sa izgledom kamena pod uobičajenim svetlosnim uslovima.

Čistoća

Čistoća je karakteristika koja se odnosi na stepen prozračnosti kamena, odnosno na (ne) prisustvo spoljašnjih ili unutrašnjih karakteristika ili nesavršenosti. Unutrašnje nesavršenosti se nazivaju inkluzijama, dok se spoljašnje nazivaju mrljama. Ovi nazivi su uobičajeni u trgovanju dragim i poludragim kamenjem. Tipovi inkluzija uključuju iglice, odnosno vlakna minerala koja se formiraju tokom kristalizacije, kristale, odnosno male mineralne kristale istog ili drugog porekla, sitnije kristale, perca i tako dalje.

Inkluzije nisu nužno negativna karakteristika određenog kamena, pojedini tipovi i ne postoje bez njih. Recimo hrizoberil mačje oko i zvezdasti safir moraju imati igličaste inkluzije koje daju na njihovoj lepoti i atraktivnosti; bez takvih nesavršenosti ovo kamenje ne bi pružalo impresivan dojam koji ima. U gemologiji, tip, veličina, broj i pozicija inkluzija određuju čistoću kamena. Takođe se posmatra i koliko su same inkluzije vidljive. Promatranje inkluzija je važno kod procenjivanja vrednosti, zato što neki tipovi mogu da podsećaju na oštećenja samog dragulja, dok veličina inkluzija može da ukađe i na njihovu sklonost ka evemntualnom oštećenju, a iz istog razloga se posmatra i broj inkluzija.

  • Veći broj manjih inkluzija će u manjoj meri uticati na konačnu vrednost jednog dragulja, nego prisustvo jedne velike inkluzije. Razne vrste minerala se formiraju u različitim uslovima i od drugih hemijskih elemenata i zato su neki varijeteti skloniji prisustvu inkluzija od drugih.

Brus

Kada je reč o ovoj karakteristici, ne misli se na sam oblik kamena, kao što je, na primer, okrugao, kruškast, srcolik oblik ili drugo. Pod pojmom brusa mislimo na to koliko su dobro izvedene proporcije, simetrija i poliranje kamena. Način i finoća brušenja kamena može u izrazito velikoj meri da utiče na formiranje njegove konačne vrednosti. Taj postupak utiče na boju, na prvom mestu. Dobro izrađeno kamenje u većoj meri ima izražen sjaj i lepotu, što mu, sveukupno, povećava konačnu procenu. Loše izvedeno kamenje ima svojstvo da se svetlost doslovno ‘sliva’ iz njega, umesto da se ‘vraća’ u oko posmatrača. Brušenje podrazumeva da se pri obradi kamena obrati pažnja na sve njegove karakteristike. Konačna verzija treba kamenu da da oštrinu, sjaj i prekrasan oblik. Kada se savršen brus ukoponuje sa idealnom bojom i čistoćom, dobija se kamen od izuzetne vrednosti.

dragi kamen

ODABIR IDEALNOG DRAGULJA

Kada se traži idealan komad nakita sa dragim ili poludragim kamenom, potrošači se često preterano fokusiraju na sam kvalitet i vrednost kamena ili nakita. To svakako ne treba zanemariti i treba pažljivo razmišljati i o sopstvenom budžetu i onome što je za taj budžet pristupačno. No, ne treba zanemariti drugu važnu stvar, a to je kako će se taj nakit koristiti. Kada govorimo o kupovini dragog i poludragog kamenja, najčešće mislimo na kupovinu nakita (u drugim lsučajevima, može se misliti i na kupovinu samog kamenja u svrhu kristaloterapije ili za neke druge potrebe).

Bez obzira kupuje li se drago i poludrago kamenje u formi nakita za sebe ili drugu osobu, uvek treba razmišljati unapred. Visoka vrednost ili cena dragulja uopšte ne moraju da budu konačni faktor za odabir određenog komada; može da se desi da takav komad uopšte nije uklopiv ili odgovarajuć prilici. Prikladno ‘spariavnje’ nakita sa draguljima uz garderobu i stil je od kritičnog značaja pri konačnoj odluci, bilo da je reč o nakitu koji će se nositi svakodnevno ili nekom komadu namenjenom posebnoj prilici. Sve to će na kraju odlučiti koliko će određeni komad nakita, pa i sam kamen, biti dobar izbor.

Na primer, ukoliko kupujete nakit za poklon i dopada vam se upečatljiva ogrlica sa draguljima, a osoba kojoj je poklon namenjen je najčešće u formalnom poslovnom okruženju, možda će neki suptilniji primerak biti bolji izbor. Naravno, u obzir treba uzeti i izdržljivost kamena i nakita, način na koji su dragulji ukomponovani, šta sama osoba najviše voli, njen lični odevni stil, gde će najviše nositi nakit i tako dalje. Najlepši i najskupoceniji nakit možda nikada neće ni biti nošen, ako osoba kojoj ste ga kupili ne voli određenu boju ili dekor.

Kamenje prema datumu rođenja

Jedan od zanimljivih načina odabira dragog i poludragog kamenja je kupovina takozvanih kamenova prema datumu rođenja. Oni su podeljeni po mesecima i svaki od tih kamenova ima isceliteljska i pozitivna svojstva koja bi trebalo da unaprede nečije vrline ili pomognu u drugim prilikama. Uz svaki kamen postoji i detaljno objašnjenje na koji način deluje, a ovom tekstu dajemo pregled ovih dragulja po mesecima.

  • Januar – Granat
  • Februar – Ametist
  • Mart – Akvamarin
  • April – Dijamant
  • Maj – Smaragd
  • Jun – Biser
  • Jul – Rubin
  • Avgust – Peridot
  • Septembar – Safir
  • Oktobar – Opal
  • Novembar – Citrin i topaz
  • Decembar – Tanzanit, cirkon i tirkiz

Sponzorisano: