Glamorozni trend u svetu ‘bogatih i slavnih’ koji u poslednje vreme osvaja osetljiva nepca svetske elite zapravo je trend koji je postojao vekovima unazad. Hrana je nešto što, osim prostog, esencijalnog i vitalnog značaja za opstanak, ima mnogo dublje značenje i daleko širu konotaciju; hrana je toliko kulturološki obojena, da se može postaviti na isti pijedestal sa, recimo, modnom industrijom.
Obilje hrane je sinonim za bogatstvo i raskoš; što se više ima, manje se cene uobičajene namirnice, a elitni kuvari iznalaze načine i sastojke da jela učine što impresivnijim, čarobnijim i specifičnijim. Zlato, kao pradavni simbol moći i stvarna moć, odavno je pronašlo svoje mesto i na kuhinjskom policama najbogatijih.
Da li je jestivo zlato moderan trend?
Ne. Iako je danas dosta reklama o jestivom zlatu i njegovim svojstvima, te najelitniji restorani nude raznovrsne ‘zlatne’ poslastice, zlato se u ishrani koristilo mnogo vekova unazad. Zlato se dodavalo u hranu zbog svoje skupocenosti, zbog veličanstvene estetike i verovanja u njegove mistične moći.
Sve to zajedno je zapravo bilo, a i još uvek je, odraz luksuza i stvar prestiža. Od srednjevekovnih vremena, zlato se u kraljevskim dvoranama upotrebljavalo za ukrašavanje gurmanskih specijaliteta. Raskošne indijske svadbe obično kao deo posluženja serviraju posebne kolačiće sa zlatom i srebrom.
Pravi majstori kulinarskog spektakla i renesansnog kuhinjskog pozorišta bili su Tjudori, koji su, između ostalog, i u istoriji ostali zapamćeni po basnoslavnim banketima i jelima od kojih bi se mnogim od najvećih savremenih gurmana prevrnuo želudac; i oni su koristili zlato na trpezi.
- Zlatna trpeza elizabetanskog dvora – Elizabetanci su naglašavali svoje bogatsvo, luksuz i moć i elitni hedonizam pozlaćivanjem hrane, posebno raznog voća, poput narandži, urmi, smokvi i grožđa. Takođe se zna i da su Japanci vekovima dodavali zlato u hranu, a čak i u njihovo tradicionalno piće, sake. Koliko je način na koji su ranije upotrebljavali zlato bio zdrav, ne znamo, ali moderni zlatni listići koji se koriste za ukrašavanje hrane i koje mžete da nađete u slobodnoj prodaji, odobreni su od strane nadležnih institucija i smatraju se u potpunosti bezbednim za ljudski organizam.
- Italijanski zlatni specijaliteti – Italijani su takođe ovladali zlatnim kulinarskim đakonijama, a znamo za njihov specijalitet iz šesnaestog veka, rižoto sa zlatnim prahom; to je bio takozvano Risotto d’oro con basilico e parmagiano, odnosno ‘pozlaćena’ verzija tipičnog mediteranskog rižota, jednostavno začinjenog bosiljkom, parmezanom i – zlatom.
Da li je jestivo zlato opasno za čoveka?
Dobro znamo da čovek često ne razmišlja o dobrobiti drugih, pa ni o sebi, kada je reč o reprezentaciji svoh statusa, stila, ličnosti, uopšte o stvarima od prestiža i luksuza. U čovekovoj prirodi je da se trudi da sebe predstavi u najboljem svetlu i da istakne ono što najviše ceni, a mnogi se upravo ponose svojim statusom i bogatstvom. No, da li je ono bezbedno za ishranu?
Priča se da je zlato dobro za cirkulaciju, imunitet i mentalno zdravlje, a poslednjih godina se koristi i u lečenju pojedinih obljenja; znamo da su ga razni narodi u prošlosti koristili kao tobožnji lek, verujući u njegova sjajna magijska svjstva. Ipak, većina se pita da li je ono uopšte bezbedno da se jede.
Jestivo zlato koje se danas koristi u luksuznim receptima je čisto, meko i najfinije zlato, najvišeg kvaliteta. Ono mora da bude ili u potpunosti čisto ili eventualno mešano sa čistim srebrom. Zlato ne igra nikakvu ulogu u našem digestivnom traktu i ne ostavlja nikakve posledice; mi ga ne varimo, nego ono jednostavno prođe kroz naš organizam i mi ga izbacujemo. U Americi, jestivo zlato je odobreno od njihove zdravstvene organizacije, uz potvrdu da nema opasnosti od ‘zlatnih’ delikatesa.
Zlato nema nikakav ukus i služi apsolutno samo da bi jelo dobilo poseban izgled; konzumacija ‘zlatne’ hrane isključivo je stvar ličnog izbora, reprezentacije luksuza, stila i praćenja svetskih glamuroznih trendova i nije štetno po zdravlje.
Da li jestivo zlato može da se kupi?
Kao i sa svim drugim stvarima koje se tiču velikog novca, bogatstva i moći i jestivo zlato trpi od strane marketinške industrije , prevara i eksploatacije svake vrste. Jestivo zlato zapravo nije toliko skupo, ali teško je da se uverite u njegovu stoprocentnu čistotu. Nije baš sve što sija zlato, kao što kaže ona poznata izreka.
Ovaj luksuzni dodatak hrani može da se nađe i na našem tržištu; možete da poručite i tradicionalne proizvode ukrašene zlatom, poput čokančića sa rakijom i zlatnim pahuljama, pa usitnjene pahuljice jestivog zlata ili listiće za ukrašavanje krane, pre svega torti i kolača. Jestivo zlato u različitim oblicima u našoj zemlji možete da nađete po cenama ispod 3000 dinara.
