Elektronski otpad ili e-otpad je otpad koji nastaje iz delova, slomljenih i zastarelih elektronskih uređaja.
Recikliranje elektronskog otpada ili elektronike je proces oporavka materijala sa starih uređaja koji se posle koriste u novim proizvodima.
Elektronika koja se često zamenjuje i reciklira
Ljudi prave elektronski otpad ogromnom brzinom. Sa ovako kratkim periodom upotrebljivosti, ova elektronika prelazi u e-otpad brzim tempom. U stvari, procenjuje se da je do kraja 2015. godine bilo 422 miliona neupotrebljivih i neželjenih mobilnih telefona koji se akumuliraju u ljudskim domovima.
Globalno gledano, mobilni telefon se godišnje proda svakom četvrtom čoveku. Svake godine milioni elektronskih uređaja kao što su mobilni telefoni, televizori, kompjuteri, laptopovi i tableti dostižu kraj svog radnog veka.
Šta se dešava sa uređajima na kraju njihovog radnog veka?
Nažalost, većina ovih elektronskih proizvoda završava na deponijama i samo mali procenat se vraća u obliku novih elektronskih uređaja (ili kao deo njih).
Prema jednoj studiji UN-a, samo u 2014. godini, 41.8 miliona tona elektronskog otpada je odbačeno širom sveta, sa samo 10 do 40 % ekološkog odlaganja, odnosno propisnog odlaganja.
Elektronika je puna dragocenih materijala uključujući bakar, kalaj, gvožđe, aluminijum, fosilna goriva, titanijum, zlato i srebro. Mnogi od materijala koji se koriste za izradu ovih elektronskih uređaja mogu se oporaviti, ponovo upotrebiti i reciklirati, uključujući plastiku, metale i staklo.
Kompanija Apple je otkrila da je u 2015. godini oporavila oko 1000 kg zlata, u vrednosti od 40 miliona dolara od recikliranih ajfona, mekova i ajpedova.
Još neki interesantni podaci o e-otpadu i recikliranju
U 2016. godini proizvedeno je 44.7 miliona metričkih tona e-otpada što je ekvivalentno skoro 4500 Ajfelovih kula.
Samo 41 zemlja ima zvaničnu statistiku o e-otpadu. U zemljama gde nema nacionalnog zakonodavstva o elektronskom otpadu, e-otpad je verovatno kategorisan kao drugi ili opšti otpad.
Od 2014. do 2017. godine, procenat svetske populacije pokrivene legalno odloženim e-otpadom skočio je sa 44 % na 66 %.
Od 2016. godine oko 95 % Amerikanaca poseduje mobilni telefon. Prosečan radni vek telefona je u SAD-u oko 21.6 meseci.
Svake godine Amerikanci odbacuju oko 9.4 miliona tona e-otpada, što je više nego bilo koja druga zemlja na svetu. Trenutno, elektronski otpad čini 2 % komunalnog otpada u SAD-u. E-otpad je trenutno najbrže rastući deo čvrstog otpada u SAD, povećavajući se za 5 % godišnje.
Svake godine, između 20 i 50 miliona tona e-otpada ode na deponije, a samo 10 do 18 % ukupnog svetskog e-otpada se reciklira. Svake godine Amerikanci odbacuju mobilne telefone koji sadrže preko 60 miliona dolara u srebru i zlatu. Veći deo e-otpada koji se generiše u SAD-u izvozi se u Kinu, Indiju, Pakistan, Nigeriju i Ganu, stvarajući problem dampinga u tim zemljama.
Recikliranje e-otpada ima brojne benefite kada je u pitanju zaštita životne sredine i ekonomija. Prema proračunima, reciklaža milion laptopova može uštedeti energetski ekvivalent električne energije koju može godišnje da koristi 3657 domaćinstava.
Podaci takođe kažu da recikliranjem mobilnih telefona možemo opraviti oko 35 kg zlata, oko 350 kg srebra, 16000 kg bakra i oko 15 kg paladijuma.
Potrebno je 1.5 t vode, 240 kg fosilnih goriva i 18 kg hemikalija za proizvodnju jednog računara i monitora. 81 % energije povezane sa kompjuterom se koristi tokom proizvodnje, a ne tokom rada samog kompjutera.
Elektronika sadrži različite toksične opasne hemikalije i materijale koji se puštaju u životnu sredinu ako ih ne odlažemo pravilno.
Reciklaža e-otpada nam omogućava da oporavimo različite vredne metale i materijale iz elektronskih uređaja, da spasimo prirodne resurse (energiju), smanjimo zagađenje, očuvamo prostor deponija i obezbedimo nova radna mesta.
Kako izgleda proces reciklaže elektronskih proizvoda?
Reciklaža elektronike može biti izazovna jer su odbačeni elektronski uređaji sofisticirani uređaji proizvedeni od različitih proporcija stakla, metala i plastike. Proces reciklaže može varirati, u zavisnosti materijala koji se recikliraju i korišćenih tehnologija.
Sakupljanje i transport. Sakupljanje i transport su dve inicijalne faze procesa reciklaže, uključujući i e-otpad. Recikleri postavljaju kontejnere za sakupljanje ili elektronske kabine za odlaganje na određenim lokacijama i transportuju prikupljeni e-otpad sa ovih lokacija do postrojenja i objekata za reciklažu.
Rasklapanje, sortiranje i odvajanje. Nakon sakupljanja i transporta u objekte za reciklažu, materijali moraju biti obrađeni i izdvojeni kao čista roba koja može biti iskorišćena za proizvodnju novih proizvoda. Efikasno odvajanje materijala je osnova za reciklažu elektronike. Početno razdvajanje delova i sortiranje i odvajanje plastike od metala i unutrašnjih strujnih kola olakšava dalji proces rada.
Moćni magnet odvaja gvožđe i čelik iz gomile otpada na transporteru. Odvojeni čelični materijali se zatim pripremaju za prodaju kao reciklirani čelik. Dalja mehanička obrada odvaja aluminijum, bakar i strujne ploče koje su uglavnom plastične.
Zatim se koristi tehnologija vodene separacije kojom se odvaja staklo od plastike. Vizuelnom inspekcijom i ručnim sortiranjem se poboljšava kvalitet ekstrahovanih materijala. Odvojene linije aluminijuma, bakra i ploča se prikupljaju i pripremaju za prodaju kao reciklirani robni materijali.
U procesu se koriste napredne tehnologije razdvajanja. Poslednji korak u procesu razdvajanja pronalazi i izvlači sve preostale metalne ostatke iz plastike kako bi se dalje pročistio tok.
Priprema recikliranog materijala za prodaju. Nakon razdvajanja delova i sortiranja, odvojeni materijali se pripremaju za prodaju kao upotrebljive sirovine za proizvodnju nove elektronike ili drugih proizvoda.
Otkup i reciklaža e-otpada u Srbiji
Kod nas postoji više registrovanih firmi koje se bave zakonskim otkupom i reciklažom elektronskog otpada. Otkup vrše i pojedinci koji kasnije odnose materijal u veće zbirne centre.
Kako kaže Agencija za zaštitu životne sredine, kod nas ima 250 firmi koje se aktivno bave reciklažom, a ministarastvo zaduženo za ovu oblast izdalo je nekih šest stotina dozvola za upravljanje otpadom.
Usaglašavanje sa propisima EU podrazumeva i određeni nivo ekološke zaštite, što će podrazumevati da se za ovaj resor obezbedi više milijardi evra. U planu je i pokretanje tzv. Zelenog fonda u okviru Vlade RS koji će biti zadužen za upravljanje reciklažom na državnom nivou.
U tom fondu će postojati budžet koji će se puniti zahvaljujući naplatama ekoloških taksi, a biće upućivan svim onim kompanijama koje će se baviti ekološkom ekonomijom.
Otkupne cene variraju, a mi smo istražujući došli do cenovnika jedne privatne kompanije za reciklažu. Svaki uređaj koji se otkupljuje mora biti kompletan, monitori TFT i LCD se otkupljuju po istoj ceni bez obzira na njihovu dijagonalu.
Šporeti se otkupljuju po ceni od 650/250 dinara, ugradne rerne po ceni od 280 dinara, ugradne ploče po ceni od 150 dinara. Frižideri i zamrzivači od 150 do 300 l idu po ceni od 1000 dinara. Mali aparati, poput pegli, štampača, usisivača, kvarcnih peći protočnih bojlera idu po ceni od 50 dinara. Kućište i tastatura se plaćaju 280 dinara, a laptopovi 200 dinara.
