Era u kojoj živimo obeležena je velikim temama vezanim za potrošnju i obnavljenje energije koju crpimo direktno od i sa planete Zemlje. Razvoj industrije, veliki tehnološki napredak i sve ono što je čovek ostvario i postigao i u čemu i dalje napreduje i to izuzetnom brzinom u poslednjim decenijama, uzeli su svoj danak.
Izvesno je da je prirodu teško zauzdati i teško je njome raspolagati, što možemo videti u ciklusima (burnih) promena koje se dešavaju u celom svetu.
Ipak, nesumnjivo je da je savremeni čovek postao svestan efekta koji taj progres ima na ekosistem i život ljudi i drugih vrsta na planeti.
Tema grejanja, goriva i potrošnje energije je jedna od važnih tački na spisku problematičnih stavki o kojima se u današnje vreme puno razmišlja, sa više aspekata, uljkučujući pre svega ekonomski i ekološki pristup.
Grejanje na pelet je od skora sve popularniji oblik regulisanja toplote u prostorima u kojima čovek živi i boravi, te je u relativno bliskom periodu postao popularan i kod nas.
Šta je drveni pelet?
Drveni pelet je revolucionarni oblik biogoriva, visokokaloričnog tipa goriva, koje se pravi od sušenog drveta, od piljevine i strugotine. Ove sirovine se podvrgavaju postupku presovanja, a u toku obrade se ne dodaju nikakva vezivna sredstva. Pelet je vrsta goriva koja proizvodi jako malu količinu pepela kada sagoreva, tek 0.8-1%. Takav izvor energije je obnovljiv, što je velika prednost za svet u kome je čovek iscrpeo već dobre zalihe nepovratnih oblika goriva sa planete.
Jedna od najvećih prednosti peleta jeste to što je prilikom sagorevanja, pri upotrebi ove sirovine za proizvodnju energije, udeo štetnih gasova koji isparavaju minimalan.
- U poređenju sa drugim izvorima koje čovek koristi za energiju, drveni pelet ima izuzetno nisku stopu emisije štetnog ugljen dioksida. Izraženo u kg/MWt, drveni pelet emituje samo 68, dok grejanje na gas proizvodi emisiju od čak 228 kg/MWt;
Drveni pelet je, osim toga, isplativa sirovina sa izuzetno visokim procentom iskoristivosti i visokim nivoom same energetske vrednosti. Drveni pelet je iskoristiv čak 98%, a njegova energetska vrednost iznosi 18 000 MJ/t. Poređenja radi, u pogledu energetske vrednosti, količina od dva kilograma drvenog peleta ekvivalentna je lož ulju u količini od litar.
Takođe, u ekonomskom smislu predstavlja pozitivan izvor energije, budući da količina od tone drvenog peleta odgovara zapremini od tri do četiri m3 samog drveta.
GREJANJE NA DRVENI PELET
Usled ekološke i ekonomske pozitivne strane peleta, ovo biogorivo je danas sve više zastupljeno u svetu, a tako i u našoj zemlji. Kao i svaki drugi oblik energije ili bilo koje sirovine koju čovek crpi, stvara i koristi, pelet ima svoje dobre i loše strane.
U nastavku govorimo o tome zbog čega se neko odlučuje na peći koje koriste drveni pelet, a zašto drugi smatraju da taj oblik grejanja nije baš tako dobar, kao što se priče. Peći i kotlovi koji koriste pelet nisu najbolja opcija za svakoga, no ovaj oblik grejanja ima značajne prednosti nad nekim drugim vidovima potrošnje.
Dobre strane grejanja na pelet
Kod drvenog peleta je dobro to što je ono dostupno u regionu, ne mora da se transportuje i doprema sa ne tako stabilnih istočnih tržišta, na prvom mestu, poput nekih drugih sirovina.
Sama činjenica da je izvor bliži umanjuje i loš ekološki uticaj, odnosno, podiže pozitivan. U tom smislu, dobar je savet da se kod nas koristi domaći pelet; to ima izuzetno povoljan učinak na domaće tržište i na sveukupnu ekološku dobrobit planete.
Manja emisija štetnih gasova – Drveni pelet se odlikuje malom emisijom štetnog ugljen dioksida; sam proces proizvođenja i trošenja je blizak ugljenično neutralnom, što je izuzetno dobar aspekt u poređenju sa drugim oblicima grejanja. Pri upotrebi lož ulja, prirodnog gasa i propana, iz zemljšta se oslobađaju pradavne zalihe ugljenika i prave dobro poznati efekat ‘staklene bašte’. Sagorevanje peleta podrazumeva mnogo kraće cikluse razmene i emisije štenih gasova (iako je količina ugljenika koji se otpušta ista), a krajnji ishod je ciklus proizvodnje i potrošnje koji je gotovo lišen emitovanja ugljenika.
Čistoća goriva i praktičnost – Pelet ne pravi dim poput uglja, pošto su same peći za ovo gorivo takve da kada se proces gorenja pokrene, vidljivog dima (koji se otpušta samo pri startovanju rada) više nema. Same peći su konstruisane tako da ne zahtevaju mnogo često loženje, kao neke druge. One u sebi imaju ugrađene delove za punjenje peletom, a punjenje je u razmaku od par dana. Kotlovi imaju prostor za mesečne zalihe peleta. U individualnom slučaju, redovnost loženja zavisi od pojedinačnih faktora doma; same stambene jedinice, temperaturnih uslova, regulacije termostata i tako dalje.
Isplativost i pogodnost – Korišćenje peleta je svakako jednostavnije od cepanja i upotrebe drva. Ovo jeste čvrsti oblik goriva, no ono je spremno, spakovano i lako upotrebljivo. Ova sirovina je generalno pristupačnija po ceni od drugih izvora, kao što su ugalj, ulje i propan. Upotreba peleta omogućuje, recimo, više ulaganja u same grejne jedinice, tako da se može razmišljati o obezbeđivanju grejnim jedinicama većeg broja prostorija u kući.
Loše strane grejanja na pelet
Naravno, drveni pelet nije savršena forma goriva, kao ni upotreba peći koje koriste ovu sirovinu nije idealna.
Peći na pelet su bučne, ne stvaraju ugodnu atmosferu u domu, složene su za održavanje, a umesto štetnog ugljenika, nusprodukt je polietilenski otpad ambalaže samih peleta.
Buka i zavisnost od struje – Jedna od glavnih mana na koju se korisnici i oni koji su isprobali ovaj način grejanja žale jeste buka koju proizvode ventilatori u pećima. Same peći imaju obično dva ventilatora, koji služe za pravilno predviđeno cirkulisanje vazduha, potrebnog kako bi pelet sagorevao i kako bi se sam vazduh u prostoriji dobro zagrevao. U poređenju sa peći na ugalj, drva i slično, buka koju takvi ventilatori stvaraju može da bude prilično ometajuća. Ako se koriste kotlovi, ovaj faktor je zanemarljiv, pošto se oni ne nalaze u samom prostoru gde se živi, već se postavljaju u kotlarnicu/podrum.
- Postoje noviji modeli pasivnih peći, koji mogu da rade bez struje i koji ne proizvode buku poput klasičnih peći na drveni pelet;
Pored toga, klasične peći koje koriste pelet su zavisne od električne struje i ne funkcionišu ako nemaju takav izvor. Zbog toga će se na ovaj oblik grejanja svakako češće odlučiti oni koji žive u urbanim sredinama, gde je šansa za prekid snabdevanja električnom energijom relativno manja.
Ipak, stalne klimatske turbulencije takođe povećavaju rizik za nestanak struje, pa treba razmišljati i o tome. Peći koje rade na pelet mogu da se pokrenu pomoću akumulatora, kao rezervnog izvora struje, ako je to potrebno.
Neudobnost – Jedan od faktora koji odbija pojedince da se odluče na grejanje pećima na pelet jeste to što uz njih nema finog, ugodnog opuštanja kao kada se smestite pokraj pucketavog kamina ili tople peći. Drugim rečima, peći na pelet ne šire toplotu na taj način. One greju prostor, ali ne emituju toplotu direktno, već pomoću ventiliranja.
Plastični otpad i složenost – Još jedna mana grejanja na pelet jeste količina plastičnog otpada koji se gomila zbog ambalaže u kojoj se pelet dostavlja; kada za potrebe grejanja individualne stambene jedinice poručujemo pelet, kupujemo manje količine, pa je i količina polietilenskog otpada velika. Peći na pelet nisu jednostavne za održavanje, zato što su napravljene od komponenti koje se relativno brzo troše i moraju da se redovno održavaju. Troškovi upotrebe takvih peći rastu zbog servisiranja koje se preporučuje u razmacima od godinu dana.
- Mana peleta je i to što ne možete sami da ga napravite. Drva možete da nacepate i da ih skladištite u kući, ali pelet je sirovina koja je fabrički proizvedena u postrojenjima sa presama i kalupima za obradu drveta na ovaj način;
Koliko košta grejanje na pelet?
Mada pelet generalno važi za jeftiniji i pristupačniji oblik goriva od drugih sirovina za grejanje, to ne znači da je ceo ‘paket’ grejanja na pelet isplativiji i jeftiniji. Sam pelet nije ni u svakom trenutku najpovoljnije gorivo na tržištu, što je uslovljeno i tržišnim kretnjama, nestašicama sirovine i tako dalje.
Takođe, pomenuli smo da troškovi održavanja peći mogu da zahtevaju dosta ulaganja.
- Cena drvenog peleta na veliko se kreće između 170 i 220 evra po toni na domaćem tržištu;
- Cena za paket od 15 kg drvenog peleta iznosi oko 400 dinara;
- Cene peći na pelet variraju između 80 000 i 337 000 dinara;
PELET OD SLAME
Pelet od slame je agropelet, pelet od agrobiomase. Razlika između peleta od drveta i peleta od slame jeste to što je sama slama kao sirovina obnovljivija; ona se može obnoviti na godišnjem nivou. Dok je za sazrevanje, rast i obradu drveta ipak potreban višegodišnji period, obnova rezervi slame je redovnija, pa je sama sirovina dostupnija i isplativija.
Naš region je pogodan za ovu vrstu goriva, u smislu pristupačnosti. U tom pogledu, slama kao sirovina za pelet umanjuje potrebu za uvozom, snabdevanje je sigurnije, a učinak samog trošenja i obrade je kao i kod upotrebe peleta od drveta. Prednosti su slične u oba slučaja.
- Manja emisija štetnih gasova u ciklusu proizvodnje i upotrebe;
- Upotreba stporocentno prirodnog materijala bez dodataka vezivnih materija i hemikalija;
- Niska stopa produkcije pepela (oko 8%);
- Visokokalorična energetska vrednost goriva;
- Efikasna stajska primena i kao đubrivo;
Peleti napravljeni od slame mogu da se iskorišćavaju u razne svrhe. Koriste se kao sirovina za grejanje, mogu da sagorevaju u pećima koje imaju veći kapacitet za upotrebu biomase i koje su posebno podešene za korišćenje agropeleta, a upotrebljaju se i za manje grejne jedinice u domaćinstvima, kao i drveni pelet.
Pelet od slame se koristi i kao sirovina za pripremu organskog komposta, odnosno pogodan je za obogaćivanje đubriva. Koristi se i za čišćenje staja, te kao podloga za životinje; suvi agropelet je izuzetno pogodan za tu svrhu pošto veoma efikasno upija neugodne mirise i organski otpad.