Kao i brojne druge vrste metala, olovo je takođe podložno recikliranju i zato se svrstava u red sekundarnih sirovina, odnosno u red materijala koji se sakupljaju u iskorišćenom i odbačenom stanju, a zatim prodaju na mestima koja su predviđena za njihov otkup, odakle se transportuju u centre za reciklažu i konačno recikliraju, to jest pretvaraju u sirovine koje se upotrebljavaju u svrhu proizvodnje novih i samim tim upotrebljivih proizvoda.
Ono što je međutim neophodno naglasiti kada je u pitanju olovo kao vrsta sekundarne sirovine, jeste da za razliku od brojnih drugih metala koji se takođe ubrajaju u red sekundarnih sirovina i koji se kao takvi recikliraju, olovo poseduje i ispoljava osobine koje se mogu odraziti veoma štetno na čoveka, kao i na celokupnu prirodnu sredinu.
Konkretnije, za razliku od brojnih drugih metala koji se takođe ubrajaju u red sekundarnih sirovina, olovo je izuzetno otrovno, što znači da na više načina može narušiti zdravlje ljudi, kao i zdravlje životinja i da može dovesti čak i do kompletnog trovanja organizma koje rezultira fatalnim, smrtnim posledicama.
Čak i isparenja olova koja nastaju i koja se oslobađaju prilikom topljenja olova, sadrže visok procenat otrovnih materija koje na više načina, veoma štetno i pogubno mogu delovati na zdravlje ljudi, kao i na zdravlje životinja.
Različiti oblici oštećenja centralnog nervnog sistema, kao i različiti oblici oštećenja perifernog nervnog sistema, zatim različiti oblici oštećenja funkcije bubrega, poremećaji funkcije reproduktivnih organa, ili različiti oblici oštećenja funkcije organa kardiovaskularnog sistema, samo su neke od brojnih formi zdravstvenih posledica koje mogu nastati i koje se mogu razviti usled delovanja olova ili usled delovanja isparenja olova na organizam ljudi i životinja.
Sve prethodno navedene činjenice, bilo je neophodno navesti kako bi ste na vreme postali upoznati sa njima i kako bi ste ukoliko donesete odluku o tome da se posvetite sakupljanju olova mogli na vreme da preduzmete odgovarajuće preventivne mere, čiji je cilj da vam omoguće bezbedno sakupljanje olova i da spreče nastanak i razvoj zdravstvenih posledica.
Vodič za sakupljanje olova
Naime, ukoliko donesete odluku o tome da se posvetite sakupljanju olova, prvo i osnovno što je potrebno da uradite, jeste da unapred obezbedite prostor na kojem ćete odlagati i čuvati sakupljeno olovo do trenutka dok količina sakupljenog olova ne postane tolika da olovo poželite da transportujete do nekog od stovarišta na kojima se vrši njegov otkup.
Iz razloga što je kao što smo to i naglasili olovo otrovno i iz razloga što kao takvo može ozbiljno narušiti vaše zdravlje, zdravlje vaših ukućana ili zdravlje vaših kućnih ljubimaca, prostor koji ste obezbedili u cilju odlaganja i čuvanja sakupljenog olova, nikako ne sme da se nalazi unutar vašeg životnog prostora, što znači da olovo nikada ne smete skladištiti u kući ili u stanu.
Pritom, čak i kada je reč o mestu koje ste odredili za skladištenje sakupljenog olova, a koje se nalazi na otvorenom prostoru, opet je potrebno da budete izuzetno obazrivi, jer to mesto mora da bude obezbeđeno tako da mu ne mogu pristupiti deca, niti životinje i u neposrednoj blizini tog mesta ne smeju rasti biljke koje upotrebljavate za sopstvenu ishranu ili za ishranu životinja.
Nešto što takođe treba da imate na umu kada je u pitanju sakupljanje olova, jeste da ukoliko su vaše ruke došle u direktan kontakt sa olovom, to jest sa predmetima od olova, morate temeljno da ih operete pre nego što dođu u kontakt sa vašim ustima, sa vašim očima, sa bilo kojim regijama sluzokože ili sa hranom koju pripremate ili konzumirate.
Ukoliko imate otvorene rane na rukama, pre nego što dotaknete olovo, to jest predmete od olova, prvo zaštitite otvorene rane flasterom ili zavojem ili jednostavno upotrebite zaštitne rukavice.
Takođe, ukoliko iz bilo kojeg razloga odlučite da topite olovo, to nikako nemojte činiti u zatvorenom prostoru ili u prisustvu dece, a čak i ako to radite na otvorenom prostoru, vodite računa o tome da ne udišete isparenja koja oslobađa topljeno olovo.
Tek kada u potpunosti budete spremni da se pridržavate prethodno navedenih smernica u vezi sa sakupljanjem olova, možete bezbedno pristupiti sakupljanju olova.
Sam postupak sakupljanja olova, nešto je komplikovaniji nego što je to slučaj sa sakupljanjem nekih drugih vrsta sekundarnih sirovina i to iz razloga što postoji jako malo predmeta i uopšteno proizvoda koji se u celini proizvode od olova, pa je samim tim teže doći do iskorišćenog i odbačenog olova.
Ono što ipak treba da vas uteši, jeste to što zapreminski male količine olova imaju veliku težinu jer je olovo jedan od najtežih metala, što drugim rečima znači da vam nije potrebna velika zapremina olova, kako bi ste sakupili težinski veliku količinu olova.
Da bi ste postupak sakupljanja olova mogli da obavljate što brže i što uspešnije, potrebno je da znate i to da olovo najlakše možete da pronađete unutar upotrebljenih i odbačenih akumulatora (bez obzira da li je reč o automobliskim akumulatorima ili o akumulatorima nekih većih vozila, kamiona ili autobusa recimo), kao i u sastavu različitih vrsta komponenti električnih uređaja, kao što su na primer kompjuterske matične ploče ili monitori.
Cena olova – sve što je potrebno da znate
Otkupna cena olova, baš kao što je to slučaj i sa otkupnom cenom različitih drugih vrsta sekundarnih sirovina, u određenoj meri se razlikuje i zavisi od kvaliteta.
Recimo, ukoliko govorimo o čistom olovu koje ne sadrži primese drugih metala niti uopšteno primese drugih materijala, u Srbiji iznosi između 60 i 80 dinara po kilogrmu u zavisnosti od otkupnog centra, odnosno otpada koji vrši otkup.
Ukoliko olovo sadrži primese drugih vrsta metala ili uopšteno primese drugih vrsta materijala, njegova otkupna cena po kilogramu opada srazmerno količini pridodatog metala, odnosno materijala.
Otkupna cena takozvanog akumulatorskog olova, odnosno olova koje se nalazi unutar akumulatora, u Srbiji iznosi 50 dinara po kilogramu.
Navedene otkupne cene olova, aktuelne su u sklopu otkupnih centara, odnosno u sklopu otpada koji se bave otkupom sekundarnih sirovina.
Na berzi, otkupna cena olova, baš kao i otkupna cena svih drugih vrsta sekundarnih sirovina, ne određuje se po kilogramu, već po toni.
Kada je konkretno otkupna cena olova u pitanju, ona ne berzi trenutno, odnosno u januaru 2018. godine iznosi 1.791,32 evra po toni.
Pre nepune dve godine, tačnije sredinom 2016. godine, otkupna cena olova na berzi je bila viša i iznosila je oko 1.950 evra po toni.
