Kažemo da nije zlato sve što sija, ali je sasvim izvesno da je ono što je zlatno sjajno, dragoceno i veličanstveno. To se odnosi na sve vrste zlatnih predmeta, uključujući zlatan nakit, bilo da su u pitanju antikni ili novi komadi, razne predmete od vrednosti u oblasti starina i modernih proizvoda, kao i zlatnike, odnosno zlatan novac. Zlato je od davnih vremena bilo jedno od čovekovih najbolje ustanovljenih merila vrednosti, a neki trendovi u svetu slute na to da će zlato ponovo doživeti takav status.
Plemeniti metal koji zovemo zlato predstavlja sedamdeset deveti element u periodnom sistemu hemijskih elemenata i to je dragoceni mineral, u istoj grupi sa drugim cenjenim metalima. Ono je u čovekovoj upotrebi milenijumima unazad i pre svega se koristilo za izradu nakita i ukrasa, kao demonstracija plemićke moći, imućnosti i raskoši.
U današnje vreme zlato jeste i merilo vrednosti i sirovina za izrađivanje lepog nakita i drugih predmeta, ali ima i široku primenu u elektronici, a radi se i na njegovom medicinskom potencijalu.
Zbog svojih fantastičnih odlika, zlato se pokazalo kao solidan provodljivi materijal koji teško biva naružen i oštećen zubom vremena i spoljnim uslovima. Zlato je manje provodljivosti od srebra i bakra, ali ne rđa i ne menja svojstva, tako da je odličan provodni i zaštitni materijal za razne konektore, prekidače i tako dalje.
Osim toga što male količine zlata možete da pronađete u svom mobilnom telefonu ili nekim drugim elektronskim uređajima, danas se ispituju i sva njegova eventualna lekovita svojstva, te se zlato sve više uključuje u domen medicine.
Zanimljivo je da se zlato koristi čak i za jelo, pre svega kao izraz prestiža određene kuhinje i specijaliteta. Pored brojnih debata o njegovom učinku na ljudsko telo, ispostavlja se da ono nije štetno, ali da ne donosi neku korist osim blistave dekoracije pojedinih poslastica i drugih kulinarskih smicalica.
Novija naučna istraživanja u oblasti medicine se ne bi u potpunosti složila sa time. No, to su razne odlike zlata kao čistog hemijskog elementa. Šta je sa zlatom određenog stepena finoće i kako se ono koristi i vrednuje?
Finoća zlata i razumevanje oznaka
U ovom tekstu ćemo govoriti o zlatnim predmetima koji nose oznaku 925. Verovatno to i na prvi pogled deluje čudno, s obzirom da je opšte poznato da se ova oznaka koristi pre svega za označavanje kvaliteta srebra i njom se žigoše srebrni nakit. Kako to da određeni zlatni komad, recimo prsten, nosi ‘srebrnu’ oznaku 925? Da bismo to razumeli, objasnićemo kako se inače obeležava i određuje kvalitet zlata. Zlato može da bude različitih stepena finoće, ali nijedan stepen nije kvaliteta 925.
Kvalitet zlata se izražava u karatima, a njegova finoća trocifrenim brojevima koji se sa njima slažu. Taj broj zapravo obeležava koji je procenat čiste zlatne materije u nekom zlatnom predmetu određenog kvaliteta. Standardne oznake za zlato su 8, 9, 10, 14, 18, 22 i 24 karata. Broj karata označava kvalitet zlata, a to na konkretnom primeru izgleda ovako: 8 karata je zlato finoće 333, odnosno koje ima 33.3% zlata i ostale delove drugih metala.
Recimo, oznaka 333 je prva i najniža odrednica finoće zlata, a u nastavku dajemo tabelu za lakše razumevanje. Procenti mogu neznatno da variraju u odnosu na lokalnu standardizaciju.
- 8 karata – zlato finoće 333 (33.3% zlata)
- 9 karata – zlato finoće 375 (37.5% zlata)
- 14 karata – zlato finoće 585 (58.5% zlata)
- 18 karata – zlato finoće 750 (75% zlata)
- 22 karata – zlato finoće 916 (91.6% zlata)
- 24 karata – zlato finoće 999 (99.99% zlata)
Kao što vidimo, ne postoji standardna oznaka za zlato 925. O čemu se onda radi? Da li zlatan predmet sa ovakvim oznakama predstavlja ‘lažnjak’ ili nestandardizovan proizvod? Neupućeni mogu da pomisle da se jednostavno radi o identičnom načinu obeležavanja kao kod srebra, odnosno da oznaka na zlatnom predmetu 925 upućuje na to da je on izrađen od 92.5% zlata i ostatka drugih metala.
Šta znači oznaka 925 na zlatnom nakitu?
Oznaka 925 ne korespondira ni sa jednom oznakom kvaliteta zlata, odnosno procenat od 92.5% ne odgovara ni jednom standardizovanom broju karata. Najbliže ovoj cifri je zlato od 22 karata, koje sadrži 91.6% (negde ćete pronaći 91.7%) zlata i ostatak delova drugih metala sa kojima se zlato legira, kako bi imalo čvrstinu. U tom slučaju, ako imate zlatan komad koji na sebi ima takav žig, velika je verovatnoća da se oznaka uopšte ne odnosi na sadržinu samog zlata u takvom predmetu.
Pošto je oznaka 925 uobičajena oznaka kvaliteta srebra i znači da određeni srebrni predmet sadrži 92.5% srebra i ostali deo legure drugih metala, to najverovatnije znači i da je artefakt o kome je reč i koji izgleda kao da je zlatan, u osnovi načinjen od srebra.
Najverovatniji slučaj jeste da se radi o nakitu koji nije izrađen od zlata u celosti, već je zapravo reč o srebrnom nakitu sa pozlatom. U tom slučaju oznaka 925 ima smisla, pošto obeležava kvalitet srebra od kojeg je komad izrađen, a uopšte se ne odnosi na sloj zlata. Tako zlatan nakit sa oznakom 925 predstavlja takozvani gold vermeil, odnosno predmet od srebra obložen tankim slojem zlata, pozlatom.
Pozlata na ovakvim komadima nakita i drugim predmetima mora da ima bar 10 karata, mada na dragocenim predmetima poput nakita obično ima kvalitet 18 karata ili više. Upotreba zlata za pozlaćivanje je regulisana i prema standardima mora da ima bar 2.5 mikrona debljine sloja. Za izradu takvih predmeta se koristi čisto srebro ili skoro čisto srebro.
Pozlaćeni nakit i zlatnici
Zlatan nakit sa oznakom 925 u stvari nije nakit izrađen od zlata, već srebrni nakit visokog kvaliteta sa zlatnom pozlatom. Takvi komadi nakita obično zadržavaju lepu boju čistog zlata dugi niz godina, o čemu svedoči kvalitet antiknih komada starih preko četrdesetak godina. Takav nakit može da potamni, ali se vrlo lako čisti održava i i izgleda blistavo. Ono što je kod srebrne pozlate zanimljivo i privlačno jeste to da su u pitanju komadi koji su u celosti izrađeni od plemenitih metala, sterling ili čistog srebra i zlata.
Za razliku od nakita koji je ceo izrađen od zlata, za koji se najviše upotrebljava zlato od 14 ili 18 karata, s obzirom da je samo čisto zlato meko i treba mu ‘saveznik’ koji će ga činiti čvrstim i pogodnim za pravljenje nakita, pozlaćen nakit može da sadrži zlato visokog kvaliteta dosta češće. Zlato od 22 i 24 karata se uspešno koristi za pozlaćivanje. Ukoliko određeni komad nakita ima pomenutu oznaku 925, ali i broj karata, prva brojka se sasvim sigurno odnosi na kvalitet srebrne osnove komada, a broj karata na kvalitet zlata kojim je obložen.
Kada je reč o zlatnom novcu, njegov kvalitet je dosta varirao kroz istoriju i predstavlja jedan od prvih oblika novca. Prvi zlatnici su kao moneta postojali još u Starom veku, a u tu svrhu su u nekim zemljama ukinutu tek u prvoj polovini dvadesetog veka. Danas se zlatnici kuju kao kolekcionarski primerci i komemorativni novčići, i u obliku vrednosnih zlatnika i zlatnih poluga namenjenih velikim investiranjima i čuvanju vrednosti novca. Danas se zlatnici (kao što je npr Franc Jozef zlatni dukat) ne upotrebljavaju kao moneta, ali pozlaćeni primerci u dalje normalno cirkulišu kao sredstvo plaćanja u nekim delovima sveta.
Koliko košta pozlaćen nakit finoće 925?
Većina kvalitetnog pozlaćenog nakita je izrađena od sterling srebra visokog kvaliteta i zlatne pozlate, u različitim nijansama. O bojama zlata smo već govorili; one variraju od tipa same legure zlata koja se koristi, kako za izradu zlatnogm tako i pozlaćenog nakita.
Cena pozlaćenog nakita može da bude dosta niža od onog koji je ceo izrađen od zlata, a i dalje je reč o lepim i vrednim komadima. Cene se kreću i od 1000 dinara pa i preko 300 evra za pozlaćen nakit, u zavisnosti od dizajna, veličine, težine i drugih karakteristika.
