Plemeniti metali – cena i sve što treba znati o njima

Sjajno zlato, blistavo srebro i prekrasna platina, te metali platinumske grupe, iridijum, osmijum, paladijum, rodijum i rutenijum, zajedno čine slavnu grupu najcenjenijih metala na planeti. Nazivaju se plemenitim metalima iz više razloga. Mada veliki broj ljudi misli da svoj naziv duguju isključivi opčinjavajućoj sjajnoj spoljašnjosti, ovi elementi su titulu zaslužili i zbog svojih izuzetnih hemijskih karakteristika i svojstava.

Veoma su stabilni i otporni; zlato, srebro i platine se odlikuju visokom plastičnošću, dok su ostali elementi izuzetno otporni. Izuzetni kvaliteti svakog plemenitog metala ponaosob dolaze do izražaja u njihovim legurama, što je od izuzetnog značaja za primenu u tehnologiji. U novoj eri rapidnog tehnološkog razvoja, plemeniti metali se naširoko upotrebljavaju u elektronici.

BLISTAVA ISTORIJA PLEMENITIH METALA I ZANIMLJIVOSTI

Zlato i srebro su čoveku poznati milenijumima unazad. Arheološki pronalasci iz drevnih hramova i grobnica svedoče o visokoj vrednosti ovih metala koja ima je bila pripisana još u staro doba. Egipat i Nubija su bili poznati zlatonosni rudnici u Starom veku, a isto tako i neke oblasti u Španiji i oko Kavkaza. Postoje i dokazi koji govore o iskopavanju zlata i srebra na teritoriji današnje Srednje i Južne Amerike, kao i na širokim azijskim prostorima, u Indiji, Kazahstanu, Kini i na Altajau. U periodu III i II milenijuma pre nove ere, kopanje zlata je bilo aktuelno i u čudskoj Rusiji.

Jedan od najprimitivnijih načina za dobijanje plemenitih metala bilo je ispiranje materijala iz aluvijalnih slojeva, uz pomoć ramova sa prostrtim životinjskim kožama; ljuspice zlata bi se nahvatale na postriženoj životinjskoj dlaci i tako se sakupljale. Plemeniti metali su se dobijali i zagrevanjem stena, drobljenja i mlevenja materijala i tako dalje. U staro doba je čovek već otkrio načine kako da razdvoji legure srebra i zlata uz pomoć nekih hemikalija; u Starom Egiptu su ovladali postupkom kupelacije, a Stari Grci su izdvajali zlato postupkom amalgamizacije uz pomoć žive.

plemeniti-metali-cena-i-sve-sto-treba-znati-o-njima

Platina je takođe bila poznata u antičko doba, a prirodna nalazišta su nađena uz izvore zlata; tako se platina i nazivala ‘belim zlatom’ u Egiptu, Španiji i Abisiniji, zatim ‘šabljim zlatom’ na Borneu i tako dalje, zavisno od lokalne kulture i nalazišta.  Zlato i srebro su čoveku bili poznati od pradavnih vremena, ali je platina, pod tim imenom, otkrivena tek u XVI veku. Otkrili su je španski kolonizatori u Novoj Granadi; beli, težak i netopljiv metal, pronađen u rečnim naslagama u toj oblasti im je lako skrenuo pažnju. Isprva su je smatrali štetnom i nešistom; čak je bio izdat i državni nalog da se sve otkrivene zalihe platine bace u more! Ipak, visoki kvalitet i vrednost platine došli su na svoje mesto nešto kasnije. Prvi naučni opis platine je napisan polovinom XVIII veka, a početkom istog veka ona je već bila iskopavana u rudnicima industrijskih razmera, u Kolumbiji.

Zanimljivost: Pošto ih je novootkriveni metal izgledom podsećao na srebro, oni su ga nazvali ‘malo srebro’, jer reč platina je zapravo deminutiv od španske reči za srebro, plata. Do sličnih zanimljivih otkrića i imena je došlo i u XVIII veku u Rusiji, tamo se otkrivena platina nazivala ‘novi sibirski metal’

Elementi platinumske grupe su otkriveni početkom XIX veka. Engleski naučnik Volaston je 1803. godine otkrio paladijum i rodijum, a samo godinu dana kasnije još jedan engleski znalac, S. Tenant, otkrio je iridijum i osmijum. Nekoliko godina potom, 1808., ruski naučnik A. Snjadicki je došao do novog otkrića; dok je proučavao uzorke rude platine donete iz Južne Amerike, uspeo je iz nje da izdvoji novi hemijski element, koji je nazvao vestii.

Zanimljivost: Profesor na univerzitetu u Kazanju, K.K. Klaus, polovinom XIX veka je podrobno proučio novootkriveni element i dao mu naziva pod kojim ga i sada znamo, rutenijum, u čast usije, odnosno svog ruskog kolege.

SIMBOLIZAM PLEMENITIH METALA

Svima je dobro poznato da su srebro, zlato i platina dragoceni metali od kojih se pravi prekrasan i skupocen nakit i da se koriste kao sredstvo plaćanja od pamtiveka. Dugo imaju i važnu privrenu u industriji i tehnologiju, uključujuću svoju mlađu platinastu braću. Osim realne i opipljive primene, plemeniti metali su odavno smatrani i moćnim magijskim elementima. Sjajno žuto zlato na latinskom se zove aurum ili ‘sjajna zora’; ono je oduvek bilo povezivano sa božanskom moći Sunca i upotrebljavano je u predstavama takvih božanstava.

Zlato je uvek bilo rezervisano za kraljevsku lozu, kao simbolička i materijalna predstava njihove moći. Za opčinjavajuću lepotu i prokletsvo zlata čovek je saznao u prastara vremena; čuveni mitovi poput onog o kralju Midi, koji je, želevši da bude tako bogat da sve što dotakne postane zlato, na kraju uvideo gorku sudbinu takve isprazne želje. Legenda o Jasnou, Argonautima i zlatnom runu, priča o kokoški koja leže zlatna jaja, bajke o zlatnim jabukama i tako dalje, sve u seb kruju tu sjajnu i opasno privlačnu moć zlata.

Srebro je takođe odavno smatrano prekrasnim i dragocenim, a na neki način, čak i moćnijim od zlata. Iako je srebra uvek bilo više nego zlata, te jeste bilo jeftinije i dostupnije, samo srebrni meci i predmeti od srebra mogli su da vas zaštite od nečistih sila, od vukodlaka, vampira, veštica i drugih bića noći. Srebru su odavno pripisivana i lekovita svojstva, što je i u moderno doba sveprisutan trend.

UPOTREBA PLEMENITIH METALA

upotreba-plemenitih-metala

Plemeniti metali se odlikuju izuzetnim fizičkim karakteristikama, što ih čini neophodnim u savremenoj industriji; čak 86% industrijske proizvodnje uključuje upotrebu plemenitih metala. Istorijski, plemeniti metali su pokazali i impresivnu moć da zadrže svoju vrednost tokom vekova i vekova raznih ekonomskih turbulencija, tako da se i dalje koriste kao najsigurniji način ulaganja u vremenima ekonomske nestabilnosti.

U poslednje vreme se veoma intenzivno radi na otkrivanju njihovih potencijala za primenu u medicini; neke od najnovijih studija pokazuju da su plemeniti mentali od integralnog značaja za zdravlje, te da poseduju jedinstvena i retka lekovita svojstva.

U ovoj oblasti primene plemenitih metala još uvek je dosta diskusija i otvorenih tema, te su prisutne nesuglasice oko toga u kom obliku se i kojoj količini smeju primenjivati. Ne toliko korisno, no opet zanimljivo, jeste uvođenje zlata i srebra u kulinarstvo; zlatne dekoracije jela i zlatni gurmanluci danas su pravi glamurozni i elitni delikates.

  • Zlato, srebro i platina

Ova tri plemenita metala se po svojim svojstvima i primeni mogu svrstati u istu grupu. Sva tri se upotrebljavaju za izradu međunarodno priznatih vrednosnih poluga, zajedno sa paladijumom, kao četvrtim. Najviše se upotrebljavaju u juvelirstvu i numizmatici. Dobro nam je poznato da je zlato od davnina smatrano dragocenima, jedan je od najcenjenijih plemenitih metala na svetu i od pamtiveka se koristi za izradu novca i dragocenosti. Platina se koristi u izradi elektroda i kao katalizator, a srebro se upotrebljava i u medicini. Srebro i zlato su takođe primenjivi u elektronici, zbog dobre provodljivosti.

  • Rutenijum

Rutenijum je prilagodljiv metal koji se obično primenjuje za ojačavanje legura paladijuma i platine, zatim za galvanizaciju materijala sa elektronskim kontaktima, za poboljšavanja otpornosti prema rđi i korodiranju, u kombinaciji sa titanijumom, kao sastavni deo super legura, za oblaganje vrhova pera sa tečnim mastilom; na primer, Parker penkala, poznata po kvalitetnoj proizvodnji imaju takve vrhove. Upotrebljava se i kao katalizator; rutenijum pomaže u reakciji razdvajanja hidrogen sulfida, a takođe se koristi i kao katalizator u proizvodnji automobila. Upotrebljava se i kao laboratorijska boja, odnosno kontrast, za bojenje nukleinskih kiselina i pektina.

  • Rodijum

Rodijum se puno koristi u proizvodnji trosmernih katalizatora, koji se upotrebljavaju u raznovrsnim industrijskim granama i procesima; najviše se upotrebljava u automobilskoj industriji, takođe zbog svojih katalitičkih svojstava. Rodijum se upotrebljava za galvanizaciju platine i belog zlata, kako bi se dobile njihove prekrasne, sjajne površine. Ovaj plemeniti metal ima primenu u mamografskim sistemima, gde se koristi kao filter. Koristi se i kao neutronski detektor u nuklearnim reaktorima i kao elektronski kontaktni materijal, za oblaganje.

  • Paladijum

Paladijum se najviše upotrebljava u juvelirstvu i izradi satova, zatim u stomatologiji, izradi traka za testiranje nivoa šećera u krvi i u izradi hirurških aparata. Takođe je primenjiv i u avioindustriji, a i za izradu frula. Paladijum je jedan od četiri osnovna materijala za izrdu pologa, usvojen od strane Međunarodne organizacije za standarde, kao valutni kod. Kao i drugi plemeniti metali, paladijum je takođe našao primenu u elektronici, kao katalizator, kao supstanca za pročišćavanje i skladištenje hidrogena i kao materijal u oblasti fotografije.

  • Iridijum

Iridijum je veoma otporan plemeniti metal i zato ima široku primenu u industriji. Izrazito je otporan na proces korozije i ima veoma visoku tačku topljenja. Zbog toga se veoma puno upotrebljava za izradu elektroda, svećica i katalozatora. Odavno se legira sa platinom i osmijumom, za izradu pera za pisanje i topovskih ventila. Iridijum se jako puno koristi u mašineriji svake vrste, za izradu različitih delova mehanizama; koristi se za izradu vaga, kompasa, podvodnih cevi, delove aviona i za izradu katalizatora i posuda koje se izlažu visokom temperaturama. Ima i veoma dragocenu primenu u proizvodnji naučnih instrumenata, posebno u svemirskoj tehnologiji.

  • Osmijum

Osmijum nema tako široku primenu kao njegovi plemeniti rođaci. On je sjajan, srebrnaste boje i takođe otporan na proces korozije; najgušći je od svih elemenata i duplo gušći od olova. Koristi se za izradu izuzteno čvrstih legura, potrebnih za pravljenje naliv-pera, zupčanika, igala i električnih kontakata. U hemijskoj industriji se takođe upotrebljava kao katalizator.

Plemeniti metali – cena i sve što treba znati o njima
5 (100%) 7 votes

I ovo bi vas moglo zanimati: